Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација -FAO објавила је Студију о малим и породичним пољопривредним газдинствима у Србији с’ препорукама за њихово јачање, оцењујући да су породичне фарме окосница српске пољопривреде, преноси РТВ.
У истраживању FAO које је спроведено заједно са Пољопривредним факултетом у Београду, богата обрадива земља, повољни природни услови и континуитет породичних пољопривредних газдинстава значи да српска пољопривреда игра значајну улогу у економији земље у поређењу са суседним или земљама Европске уније. Ипак, мали пољопривредници и породична газдинства, окосница њене пољопривреде, суочавају се са неколико изазова и ограничења, због чега су потребне додатне мере за њихов даљи развој, инклузиван раст, побољшање живота на селу и смањење сиромаштва на селу.
-У Србији су, упркос важности малих фарми и њиховом доприносу сигурности хране и руралне заједнице, оне у великој мери остале изван фокуса научне заједнице и креатора политика. „Недостаје“ и званична законска дефиниција малих пољопривредника и породичних газдинстава и то треба обезбедити, каже Мортен Хартвигсен, менаџер регионалне иницијативе FAO-a.
У последњих десет година пољопривреда, шумарство и рибарство у просеку су учествовали са 9,2 одсто у укупној бруто додатој вредности и запошљавали 21 одсто радне снаге. Овај сектор претежно карактерише висока волатилност стопа раста услед честих екстремних временских дешавања, као што су суша и поплаве. Профил руководилаца пољопривредних газдинстава, у смислу просечне старости, образовања и активности – нарочито ако су жене – не доприноси сталном развоју сектора. Стога FAO препоручује повећање доступности и капацитета за иновирање и нове механизме за помоћ пренос ресурса на млађе генерације фармерима који се повлаче из пољопривреде.
Студија је показала да су трговина и учешће на тржишту још једно подручје које има потенцијал за побољшање. Мада већина пољопривредника активно учествује на тржишту агропрехрамбених производа, они углавном продају сирове, необрађене производе преко неформалних канала, као што су директна продаја, спот тржишта или бартер размена бартера.
-Њихово интегрисање у агропрехрамбени ланац снабдевања омета углавном инкопатибилност са безбедносним и хигијенским стандардима за храну, недостатак следљивости и тржишне инфраструктуре, високи трошкови пословања и мањак радне снаге, наводи као главне проблеме професорка Наталија Богданов, са Универзитета у Београду.
Модернизација и технолошки развој, улагања у тржиште и велепродајне центре, успостављање партнерства и координација само су неки елементи који би овде могли да помогну, посебно имајући у виду могућност уласка Србије у Европску унију и њену зону слободне трговине у будућности. Формализација пољопривредног рада и стварање нових могућности запошљавања, посебно за жене и младе, може додатно да повећа конкурентност и развој сеоских подручја, закључује се у студији FAO.
