Скоро да нема куће у Фекетићу, месту у општини Мали Иђош, испред које не расте бар једно стабло вишње. Тако је још од средине педесетих година прошлог века када се у овом, али и околним селима вишња почела масовније гајити и одувек се сматрала аутохтоном сортом. Садила се дуж сеоских улица, у баштама, аматерским или мањим воћњацима. Тако је и данас, што потврђује и чињеница да се у овом селу више од деценије организују „Дани фекетићке вишње“. То не треба да чуди, јер је Фекетић смештен у равничарском крају на Телечкој висоравни и надморској висини од 96 метара. Због континенталних климатских услова и земљишта типа чернозем, ово подручје је одлично за узгајање вишње. Такво мишљење деле и бројни стручњаци.
Према историјским предањима, фекетићку вишњу на ово подручје донели су мађарски војници за време аустоугарске владавине. Није се калемила, већ садила и размножавала из коренових изданака.
Припада типу марела, које се сматрају природним хибридима између трешње и вишње. Да заслужује пажњу, потврђује и чињеница да је 2013. године Одељење за признавање сорти Министарства пољопривреде Србије одлучило да се призна као посебна сорта. И од тога дана она се може наћи под именом „прима“.
Према подацима из стручних студија, „прима“ има густо и компактно усправно стабло. Средње је бујности и достиже четири метра висине и три и по ширине када се калеми на генеративну подлогу у условима без орезивања. Крошња је густа и равномерно распоређена дуж целог стабла. Листови су кожасти, дебели, тамнозелени, дуги и елиптични, са дугим врхом и заобљеном основом. Због карактеристичног усправног раста, погодна је за густу садњу у комерцијалној производњи воћа.
Странооплодна је сорта. Као опрашивачи препоручују се чачански рубин и облачинска вишња. Цвета у априлу, а бере се око 15. јуна. Плодови су округли, средње крупноће, просечне масе 7,6 грама и са дугим петељкама. Сочни су и скоро црни, пуног и богатог укуса. Поседују осредњу чврстину, што је добра особина приликом њихове бербе и транспорта. Тамноцрвена боја сока и одлично избалансиране киселине и шећери, ову вишњу сврставају међу најбоље за производњу домаћих сокова, вина и ликера. Коштице су средње величине, а однос масе плода и коштице је 94,11 процената.
Плодови су погодни за потрошњу у свежем стању, али и за прераду у вино, ракију, ликер, слатко, сок… Мештани често кажу да се од овог воћа ништа не одбацује, па чак ни коштице које се осушене користе за пуњење јастука уместо перја, јер по традиционалном веровању, дуго чувају топлоту.
Према наводима стручњака, у свим областима производње показало се да је фекетићка вишња резистентна на пуцање плодова током кишних периода, што је још једна од цењених особина код коштичавих воћних врста. Такође, имуна је на Monilinia laxa (мрка трулеж или палеж цветова) и Blumeriella jaapii (пегавост листа), или је изузетно високе толерантности и тиме интересантна у области интегралне, па чак и органске производње.
Током 2015. године, у периоду пуне зрелости рађене су хемијске анализе плодова „приме“ и „ерди ботермо“, сорте за коју се наводи да је једна од најбољих савремених стоних сорти вишње. Вредности растворљивих сувих материја кретале су се од 14,2 (ерди ботермо) до 16,8 Бриx (прима). Значајних разлика у садржају киселина између сорти није било. Укупни антоцијани у плодовима били су скоро десет пута већи код сорте „прима“ у односу на стандард, док је садржај укупних фенола био за 50 процената већи. Резултати добијени у студији су показали да је „прима“ богат извор биоактивних једињења и да испољава изузетно висок антиоксидативни капацитет.
Значај овој сорти придаје се и с научне стране. Добар је почетни материјал у даљем оплемењивачком раду. Такође, с обзиром на странооплодност, проф. др Владислав Огњанов са својим тимом истраживача ради на проналаску компатибилнијег опрашивача и нових селекција које боље рађају.
С. Малиновић
Добро јутро број 538 – Фебруар 2017.
