У току производње кромпира врло често у пољу могу се уочити симптоми физиолошких поремећаја на биљкама.
Нитавост клица кромпира јавља се услед неповољних температурних услова у земљишту крајем вегетације. На кртолама кромпира примећују се нормално развијене клице, али се запажају и нитаве клице.
Мере заштите: 1 Током процеса садње користити физиолошки младо семе,
2. Приликом садње кромпира користити здраве кртоле, одбацивати кртоле са нитавим клицама, 3. Одржавање оптималних температурних услова и водног режима у земљишту.
Уколико долази до дужег складиштења кромпира на високим температурама, али и уколико се кртоле саде у хладном земљишту може доћи до преливања садржаја из главне кртоле у мање кртолице.
Мере заштите: 1. Чување кромпира у складиштима где су оптимални услови, 2. Наклијавање и садња кромпира у оптималним роковима, 3. Код осетљивих сорти садњу обављати неколико дана након садње неосетљивих сорти.
Уколико се отпочне са вађењем недовољно зрелих кртола кромпира, због превременог прекида вегетације долази до оштећења покожице кртоле кромпира (перидерма). Такве кртоле у складишту су подложне чешћим заразама од стране гљива и бактерија.
Мере заштите: Кртоле са оштећеним перидермом у почетку складиштења не чувати на температурама мањим од 15 степени првих 7-10 дана како би дошло до зацељивања рана.
Уколико дође до увећаних лентицела на кртолама кромпира уочавају се ситне мале тачкице које представљају природне отворе за дисање кртола-лентицеле. Када су оптимални услови у земљишту за развој кромпира, оне су ситне, готово једва видљиве. Међутим, на изузетно влажном и сабијеном земљишту, затим када је слаба обезбеђеност земљишта кисеоником, лентицеле се могу увећати. Тако увећане лентицеле представљају места где могу продрети многи патогени изазивачи болести.
Мере заштите: 1. Приликом садње кромпира користити здраве кртоле, 2. Одржавање оптималних температурних услова и водног режима у земљишту, 3 Током садње користити земљиште добре аерисаности.
Уколико долази до дужег деловања јаке сунчеве светлости на лишће, стабљике и кртоле кромпира јављају се опекотине ткива, а долази и до губитка тургора ткива. Након тога појављују се браокасте пеге неправилног облика. Нападнуто ткиво је најпре меко, а потом трули.
Напред наведене промене дешавају се и при дужем деловању високих дневих температура и при ниској влажности ваздуха, затим, при високим температурама земљишта, код слабо огрнутог кромпира и уколико се вађење кромпира обавља на високим температурама и при јаком сунцу.
Касни пролећни мраз (- 2 степени Ц) може доста оштетити кромпир, а понекад и у потпуности уништити усев кромпира, у зависности од дужине трајања мраза. Млађе биљке се могу регенерисати, али ће раст и развој бити успореније, тако да ће принос бити мањи. Ако је слабо огрнут, кромпир може да измрзне при температури земљишта од -1,7 степени Ц.
Код такозваног „прехлађеног кромпира“ долази до трансформације шећера и отпуштања воде, кртоле постају мекше, имају сладуњав укус због већег садржаја простих шећера. Уколико се кромпир складишти на температурама нижим од – 2 степени Ц може доћи до ове појаве.
Разни абиотски фактори могу изазвати физиолошке поремећаје код кромпира. Тако, при условима високе релативне влажности ваздуха долази до појаве краставости (бобичавости, едема) на лишћу кромпира.
Пише: Јелена Стојиљковић, саветодавац за ратарство и поврарство ПССС Лесковац
Фото: Pixabay
