У пластеницима се гаје салатне сорте краставца и то је рана производња а због кратке вегетације у јесењем периоду гаје се корнишони који се користе за конзервирање. Краставац је врежаста врста која има плитак коренов систем и велику вегетативну масу па и велике захтеве за водом на почетку вегетације и у току формирања плодова. Заливање је неопходно и треба га ускладити са температуром и интензитетом светлости, па при облачном времену биљке треба заливати мање и то само у зони корена док при вишим температурама пожељно је и површинско заливање. Релативна влажност ваздуха у пластенику треба да је 70-80% јер смањена влага изазива вењење и деформисаност плодова.
Производња краставца иде преко расада а расад може да се произведе у хранљивим коцкама, или пластичним врећама запремине 1 л. Расађује се кад биљке оформе 4 листа и то у редове на растојању од 100-120 x 40-50 цм или у двоструке редове. Сетва за производњу расада се обавља почетком марта а садња почетком априла а за јесењу производњу сетва се обавља почетком августа.
Земљиште за производњу краставца треба да је добрих физичко -хемијских особина и обезбеђено лако приступачним хранивима . У плодореду долази на прво место па је неопходно уношење органског ђубрива у количини од 8-10 кг/м², минералног НПК 8 : 16 :24 – 50 г/м² и 30-40 г/м² КАН- а као основно ђубриво.
Мере неге током вегетације краставца су окопавање – које треба обављати редовно како услед честог заливања не би дошло до стварања покорице, а радити и огртање. Прихрањивање усева обавити 3-4 пута у току вегетације НПК ђубривом количином од 20-25 г/м² као и фолијално. Везивање врежа се обавља уз канап или постављањем шпалирних мрежа.
Салатне сорте доспевају на бербу за око 60 дана а корнишони за 35-50 дана . У почетку берба се обавља сваких 5-6 дана, а касније сваки 2-3 . Код корнишона су бербе чешће јер плодови не треба да буду дужи од 3-5 цм. Приноси салатара из ране производње се крећу од 10-12 кг/м² а корнишона (јесења производња) до 6 кг/м².
Пише: Љиљана Вуксановић
