Мада изузетно лековита, гладишевина је биљка којој се мештани планинских села најмање радују на свом имању. То је вишегодишњи коров који се брзо шири и тешко сузбија, неће је ни стока, па нема природних непријатеља. Најчешће запоседа посне пашњаке, ливаде и оранице које нема више ко да обрађује, због чега горштаци за њу кажу да је „травка злосутница“ и сигуран знак замирања села.
Гладишевина или зечији трн, како је најчешће зову, разгранат је и веома бодљикав полужбун, који се као природни лек најчешће користи код проблема са бубрезима, реуме и низа других болести.
Пише: Жељко Дулановић
Припада махунаркама, листови су с кратком дршком или седећи. Распрострањена је по целој Европи, западној Азији и северној Африци, а код нас најчешће расте на сувом и запуштеном земљишту.
Лековити су сви њени делови, од корена до листа и цвета, па се у народној медицини, као и у модерној фитотерапији примењује у лечењу многих болести. Зечији трн пун је етарских уља, танина, стерола, тритерпена сапонија и гликозида, као и калцијума, због кога је изузетан за здравље костију.
Корен зечијег трна је јак и разгранат, као народни лек може се вадити током целе године, најчешће у пролеће и јесен, док се за справљање чајева и мелема користи искључиво осушен. Цвета у касно пролеће, а на планинама и све до краја лета, када се и сакупљају његови цветови, док се листови беру док су млади.
„Разрађује“ ситне зглобове
Зечији трн користили су још Стари Римљани и Грци за поспешивање мокрења и уклањање каменца из бубрега, а био је популаран и у Средњем веку, нарочито као средство за лечење зубобоље. Ова коровска биљка је природни диуретик и, као таква, помаже у избацивању нагомилане течности и природном чишћењу бубрега. Травари, међутим, кажу да ваља бити опрезан. Током употребе зечијег трна потребно је уносити доста течности, како не би дошло до дехидрације, док терапија не би смела да траје дуже од две недеље у континуитету.
Не препоручује се ни његова употреба код отока (едема) који су последица ослабљене функције бубрега или срца. Зечији трн се доста користи и у лечењу проблема с реумом, где смањује све медијаторе запаљења и уклања симптоме бола, али и помаже да се „разраде“ ситни зглобови шаке и стопала. Одличан је и за испирање уста, јер спречава крварење и упалу десни, а користи се и у виду облога за ране, као и у лечењу чирева, бубуљица и акни.
Чај од зечијег трна се веома лако припрема. Уколико се пије због проблема са бубрезима, једну кафену кашичицу уситњеног корена треба прелити са 200 милилитара хладне воде, па затим прокувати и поклопити да одстоји. После 15 минута процедити. Пије се два до три пута дневно по шоља чаја. Може се користити и као састојак чајних мешавина које се препоручују за мокрење. За реуму и артритис користи се чај у коме су помешани корен (једна половина смеше), цвет и листови.
