Ganoderma је род гљива из фамилије Ganodermatacea. У Србији се може пронаћи седам врста из овог рода. Плодоносе и на Фрушкој гори, изузимајући оне које паразитирају на четинарима, и одликују се следећим карактеристикама: лигниколно плодоносно тело, глатка површина горње стране плодоносног тела (грчки ганос – светлуцаво), вишегодишње или једногодишње плодоносно тело, хименофор изграђен од цевчица и скоро све врсте изазивају белу трулеж дрвећа.
Гљиве из овог рода које изазивају белу трулеж на дрвећу (нпр. Ганодерма аппланатум) се у свог домаћина интродукују површинским озледама при дну стабла, а резултат њиховог развоја је пропадање дрвета и ломови у доњој половини стабла. Након уништења стабла гљива и даље наставља да разлаже дрвну масу.
За бољи вид и слух, а против Алцхајмера
За разлику од штеточина из овог рода, имамо веома цењену врсту Ганодерма луцидум, која се интензивно узгаја и користи у медицинске сврхе за јачање имунског система.
Паразитира на храсту, па је зову и храстова сјајница, а ређе на другим врстама дрвећа. Плодоносно тело је бубрежастог облика, са изразито високом дршком, испрва жуте боје, затим крваво црвене до кестењасте и лакирано по површини. Хименофор је беличасте до циметасте боје, до 12 милиметара дужине. Изазива белу трулеж али са слабијим ефектом него друге Ganoderma врсте а веома је цењена због својих лековитих својстава.
Позната је и као гљива реиши (Ganoderma lucidum), и под тим називом ужива посебан статус на Далеком истоку. У Јапану, Кини и Кореји била је намењена царевима, јер се веровало да је то гљива бесмртности.
За добијање различитих лековитих препарата користе се гајене (не из природе сакупљене) гљиве, јер се могу брати у оно време када је садржај биоактивних компоненти најповољнији. У кинеској традицији се Ganoderma lucidum сматра чудотворним леком за све болести. Овакву репутацију стекла је јер се показало да помаже у лечењу: хроничног хепатитиса, нефритиса, хипертензије, артритиса, бронхитиса, артериосклерозе, дијабетеса, леукопеније, обољења јетре. Такође је потврђено и да убрзава опоравак реконвалесцената, регулише метаболизам, показује антитуморна својства, средство је за побољшање слуха и вида. Делује и на снижавање холестерола и ублажавање симптома Алцхајмерове болести. Иако гљива сама по себи није лек, поседује одређена својства захваљујући којима повољно утиче и на имунски систем.
Жива медицинска лабораторија
У гљиви реиши су утврђени следећи активни састојци:
– анодеричне киселине A, B, C, D (тритерпени), и олеинска киселина инхибирају ослобађање хистамина (антиалергиско деловање);
– непознати алкалоид и непознати полисахарид делују кардиотонично;
– непознати гликопротеин делује као инхибитор тумора;
– разни полисахариди (ß-D-glukan, GL-1, FA, FI, FI-1a) имају имуностимулативно и антитуморно дејство;
– полисахарид ß-D-glukan D-6 повећава синтезу протеина и метаболизам нуклеинских киселина;
– протеин Ling-Zhi-8 има широк антиалергијски спектар и делује као имуномодулатор;
стероид ганодостерон и тритерпени R и S делују антихепатотоксично;
– тритерпени B, D, F, H, K, S, Y и тритерпен ганодермадиол делују на снижење крвног притиска;
– тритерпен ганодермичка киселина делује као инхибитор синтезе холестерола.
Остале врсте Ganoderme
Гљиве Ganoderma adspersum паразитирају на четинарима и лишћарима, али највише на липи, букви, дивљем кестену, храсту и платанима. Вишегодишње су и јављају се током целе године.
Плодно тело полукружно, терасасто, ширине до 40 цм, дебљине до 10цм и широко фиксирано за супстрат (без дршке), ивица жућкасто до крем боје, горња страна грбава, неприметно зонирана и прекривена тврдом црвено смеђом кором. Месо јој је дебље од дужине цевчица. Хименофор беличаст до крем боје са цевчицама од 10 до 15цм дужине. Изазива белу трулеж дрвећа.
Ganodema applanatum паразитира на лишћарима а поготово на: јасену, букви, тополи, јавору, храсту и врби. Плодоносно тело је вишегодишње, конзоласто и црепасто сложено једно изнад другог. Горња страна је равна, концентрично наборана, зонирана и понекад радијално пресавијена, код млађих примерака мекана и кадифаста а код старијих глатка и тврда. Светло до сивосмеђе боје је, са беличастим ивицама и често покривена прашкастим слојем спора. Хименофор је састављен од више слојева цевчица до 10 мм дужине, беличасте боје, које израстају сваке године једна преко друге а сваки слој је одвојен танким ткивом (искључива карактеристика ове врсте). Месо јој је тање од дужине цевчица. Може се заменити са врстом Ganoderma adspersum којој је месо дебље од дужине цевчица. Изазивач је беле трулежи.
Ganoderma pfeifferi паразитира претежно на букви, али се нађе и на другим лишћарима.
Плодоносно тело је вишегодишње, без дршке, копитасто или спљоштено, понекад испупчено. Површина је црвенкастољубичаста, потом браон, прекривена дебелом, смоластом, лакираном кором која се на пламену топи. Обод је изувијан, жућкаст, касније црвенкаст. Хименофор је крем, касније жуте боје, а цевчице су у слојевима до 20 мм, али без стерилног слоја између као што је случај са Ganoderma applanatum. Дебљина свих слојева је до 80 милиметара.
Ganoderma resinaceum паразитира на храсту и ређе на другим лишћарима. Плодоносно тело је једногодишње, конзоласто, широко ослоњено на кору, али фиксирано само преко централног дела који понекад прави малу дршку. Површина шешира је таласаста, широко зонирана и глатка. У почетку је наранџастосмеђе боје, која касније прелази у загасито црвеносмеђу до црнкасту. Испод лакираног слоја се налази жућкасти слој који се може видети када се гљива засече. Ивица је тупа, жућкаста, бакарна или црвенкаста када је гљива млађа, док је код сувих примерака крем боје. Лакирана површина шешира се топи под утицајем ватре. Хименофор је крем до беле боје. Може се помешати са врстом Ganoderma pfeifferi која је другачије боје, нема дршку, паразитира на букви и има вишеслојни хименофор.
Ganoderma abietinus обитава на стаблу јеле и по морфолошким карактеристикама је слична врсти Ганодерма аппалнатум, док је већина аутора сматра формом Ganoderma adspersum. Index fungorum је не препознаје као врсту. Аутори рада Ganoderma врсте у шумама Србије и Црне Горе је, због чињенице да паразитира на јели, препознају као засебну врсту али сматрају да су потребна даља истраживања да би се утврдило да ли је у питању врста или само форма неке друге гљиве.
Ganoderma carnosum паразитира на јели и другим четинарима. Плодоносно тело је са дршком и бубрежастим обликом шешира који је таласаст, испупчен а понекад концентрично зониран, гладак и боје махагонија или црвенкастоцрне. Хименофор је беличаст до крем, са цевчицама до 12 мм.
Узрочник је беле трулежи. Може се заменити са врстом Ganoderma lucidum, која је глаткија и паразитира на храсту.
Чај од храстове сјајнице
Састојци: 3 до 5 грама реиши гљиве, 3 децилитра воде, мало лимуновог сока, мед по потреби.
Припрема: Гљиву потопити током ноћи да одстоји у наведеној количини воде. Потребно је да осам часова одстоји у води. Ујутру све ставити на благу температуру и кувати око 60 мин. Млак чај сипати у шољу, додати лимунов сок, засладити медом по жељи. Готов чај се може замрзнути у калупу и користити као коцкице леда.
Поред чаја, храстова сјајница се користи и за приправљање ракије, такозване ганодермоваче, која мами својом аромом и специфичним укусом.
М. Даљев
Добро јутро број 567 – Јул 2019.
