Meseci za nama prošli su u neizvesnosti za većinu voćara u našoj zemlji i okruženju. Ne postoji proizvođač jabuke, trešnje, višnje koji se od kraja prošle sezone pa tokom čitave zime i ranog proleća nije preispitivao šta i kako dalje. Zasadi poslednjih godina donose sve manju dobit, a u prethodnoj sezoni su mnogima napravili i značajne gubitke. Ništa bolja situacija nije ni kada su u pitanju proizvođači jagodastog voća.
Piše: dr Aleksandar Leposavić
Usmerenost na tržište Rusije i dobro poznati problemi s plasmanom u tu zemlju uticali su na to da se interesovanje za podizanje novih zasada jagode u velikoj meri smanji. Takođe, dobar deo proizvođača ovog voća znatno je redukovao ulaganja u postojeće zasade. To je sve dovelo do znatno skromnijeg stanja jagodnjaka u glavnim proizvodnim regionima kod nas.
Krupnoća ploda važnija od kvaliteta?
Kada je u pitanju malina, ova proizvodnja duže vreme trpi posledice neregulisanih odnosa između proizvođača i otkupljivača. Prethodna godina je obilovala nelogičnostima, zbog kojih su malinari, nikada neodlučniji i nespremniji, dočekali start sezone.
Ako se tome doda i činjenica da veliki broj proizvođača još uvek nije naplatio predatu malinu, i ne treba da čudi što su mnogi sveli ulaganja na minimum, a zbog problema u pronalaženju radne snage i cene rada, veliki broj je proizvodnju organizovao bez dodatnog angažovanja ljudi sa strane, samo u okviru svog domaćinstva. Slična situacija je i kod kupine.
Kod visokožbunaste borovnice, koja je u prethodnim godinama imala veliku ekspanziju i kada je naša zemlja postala značajan proizvođač najkvalitetnijih plodova u evropskim okvirima, prethodne godine je do izražaja došao, po mnogima nerealan i skoro jedini kriterijum koji otkupljivači primenjuju prilikom otkupa ovog voća – a to je krupnoća.
Naime, insistiranjena ranije prisutnom 12+, sada je poraslo na 14+, a za ovu sezonu čak i 16+ dijametru ploda borovnice, dovelo je do toga da su proizvođači na otkupnim mestima za svoje plodove dobijali lošije cene.
Investicije na nizbrdici
Zato su mnogi borovničari odustajali od takvih otkupljivača i rešenje tražili u plasmanu na pijacama, u minimarketima ili direktnom prodajom „od vrata do vrata”. Pojedini su cedili sokove, ili rod prerađivali u džemove i na taj način postizali bolje cene. Zbog pomenutog insistiranja na krupnoći plodova, veliki broj borovničara je tokom zime i ranog proleća zasade veoma oštro orezao i na taj način smanjio rodni potencijal, da bi tako dobili krupnije bobice. To su pravdali i činjenicom da će na taj način imati i manje troškove berbe.
Uopšteno posmatrajući, postoji trend opadanja investicija u voćarsku proizvodnju u našoj zemlji i može se steći utisak da polako odustajemo od liderske pozicije u primeni savremenih tehnoloških rešenja u zasadima u ovom delu Evrope. To je logična posledica sve nesigurnijeg plasmana, pre svega na rusko tržište. U tom pogledu, najtežu situaciju imamo u proizvodnji jabuke i višnje, a kod jagodastog voća kod maline, kod koje je u prethodnoj godini došlo do velikog zastoja u plasmanu na evropsku tržnicu.
Sve ovo uslovljava da proizvođači, iako prate svetske tokove, nemaju finansijskih mogućnosti za primenu savremenijih tehnoloških rešenja u svojim voćnjacima. Mora se reći da Srbija po ovom pitanju nije izuzetak i da trend opadanja ulaganja u voćarstvo postoji i u drugim zemljama Evrope i sveta. Ne treba gubiti iz vida da proizvođači u razvijenijim ekonomijama imaju daleko veće podsticaje i veću sigurnost za plasman svojih proizvoda u odnosu na naše voćare.
Aronija ili ironija
Izuzev aronije, koju svrstavaju u grupu jagodastog voća, Srbija nije prepoznata ni kao proizvođač ribizle, ogrozda i jošte i ove voćne vrste se najčešće gaje samo za sopstvene potrebe, u okviru domaćinstva. Sama aronija, ili „ironija”, kako je već duže vreme u našoj zemlji mnogi nazivaju, doživela je sudbinu kakvu su joj predviđali upućeniji u dešavanja u svetskim okvirima i koja su nepromenjena više od 50 godina. A to je da ovo voće nema perspektivu kod nas, iako su mnogi poverovali agresivnoj kampanji o lakoći gajenja, lekovitim karakteristikama kakve ne poseduje nijedna druga voćka i sigurnoj i velikoj zaradi, i krenuli u njen uzgoj. Međutim, za kratko vreme suočili su se sa činjenicom da aroniju niko ne otkupljuje i da ne znaju šta će sa svojom proizvodnjom.
Ova i slične kampanje, a krenulo je s puževima, nojevima, činčilama, leskom s tartufima, kojima smo bili izloženi, a što se u drugim zemljama nije dešavalo, ukazuju nam na to da stručnjaci kod nas moraju imati veći stepen integriteta i odlučnije i glasnije braniti stavove struke i da ne treba da se povlače pred kvazistručnjacima i marketinškim kampanjama. Da nam se ovakve stvari u budućnosti ne bi ponavljale.
