TRENDOVI ODRŽIVE PROIZVODNJE KRUŠKE
Slika 1. Najveći ekonomski značaj u proizvodnji kruške u Republici Srpskoj ima sorta vilijamovka (slika 1a), koja se tradicionalno uspešno uzgaja u severozapadnom delu Republike Srpske, gde ostvaruje zavidan organoleptički kvalitet. Proizvodnja je uglavnom namenjena lokalnom tržištu (za preradu), iako se manje količine izvoze. U zasadima se kao prateće ili sorte oprašivači javljaju butira i santa marija, koje nemaju veći proizvodni značaj. Veliko interesovanje među proizvođačima postoji i za sorte abate fetel (slika 1b) i konferans (1v), iako je njihov uzgoj i dalje nepoznanica za dobar deo proizvođača, te se ne ostvaruju očekivani prinosi i zadovoljavajući kvalitet
U svetu je u 2018. godini proizvedeno 23,2 miliona tona krušaka na ukupnoj proizvodnoj površini od 1,3 miliona hektara. Vodeći proizvođač je bila Kina, a za njom slede Sjedinjene Američke Države i Italija, dok se Indija takođe nalazila među prvih deset proizvođača. Proizvodnja kruške u Kini se uglavnom bazira na azijskim sortama krušaka (Purus purifolia), dok ostale zemlje dominantno proizvode evropske sorte (Purus communis). Na nivou Evropske unije najzastupljenija sorta je konferans (Conferance) koja je u proseku za petogodišnji period 2015-2019. godina činila 42 % ukupne proizvodnje. Slede abate fetel sa13 %, vilijamovka 12 % i roha 7 %. Ove četiri sorte zajedno predstavljaju 64 % evropske proizvodnje krušaka.
Proizvodnja kruške u Bosni i Hercegovini bazirana je na sorti vilijamovka, koja se koristi u preradi, i podlozi sejancu divlje kruške. Dominira vreteno kao uzgojni oblik, koje se formira i održava u skladu sa principima ovog uzgojnog oblika, uz određene specifičnosti koje su uslovljene bujnošću podloge.
U Evropi su najčešći organski voćnjaci
Uprkos nižem nivou inovacija u stvaranju novih sorti kruške, širom sveta su razvijeni različiti sistemi gajenja, od niske do ultra-visoke gustine sadnje. Generalno, primetan je trend povećanja gustine sadnje u zasadima krušaka, što je dodatno podstaknuto upotrebom slabobujnih podloga. Poslednjih godina, naročito u Evropi, dolazi do postepene intenzifikacije zasada, zahvaljujući korišćenju različitih podloga u tipu dunje sa ograničenom bujnošću. Upotreba slabobujnih podloga dovela je do povećanja gustine sadnje. Mnoge podloge ovog tipa omogućile su značajno smanjenje veličine stabla i uvođenje koncepta sadnje u redovima, pri čemu se voćnjaci održavaju na dohvat ruke.
Guyout je specifičan sistem u pogledu arhitekture krošnje i raspodele bujnosti, koji se zasniva na jednom ili više horizontalnih kordona. Cilj ovog sistema je formiranje planarne krošnje sa više manjih vertikalnih osovina koje su pozicionirane na horizontalnom kordonu. Za ovaj uzgojni oblik potrebno je koristiti polubujne do bujne podloge i posebno je pogodan za sorte koje donose rod na kratkim rodnim grančicama (spru i small brindles – grupe III i IV). Manje je prilagođen akrotonim sortama, koje rađaju na dugim grančicama i imaju viseći rast (weeping habit). Krošnja je uska, sa malim vertikalnim osovinama (nosači rodnog drveta) na kojima su plodovi direktno raspoređeni, najčešće na kratkim rodnim grančicama. Efikasnost korišćenja svetlosti, produktivnost i pristupačnost stabala za radnu snagu i mehanizaciju (aplikacija pesticida i fitohormona) veoma su visoki.
Razmak sadnje treba odabrati u zavisnosti od plodnosti zemljišta, bujnosti kombinacije sorta/podloga i sistema gajenja. Voćnjaci sa visokom gustinom sadnje generalno nisu dizajnirani da traju dugo. Danas se planiranje voćnjaka sve više prilagođava smanjenju ekonomske dugovečnosti zasada na manje od 20 godina.
U nekim proizvodnim regionima, gde su uslovi povoljniji, zasadi mogu trajati i 30 do 40 godina ili duže, kao što je slučaj u severozapadnom Pacifiku (SAD) ili Argentini.
Gustina sadnje je relativan pojam i može se razlikovati u različitim proizvodnim regijama. Pri odabiru odgovarajuće gustine sadnje, ključni faktor je rast troškova rada koji premašuje rast cene plodova za proizvođače. Međutim, pri uspostavljanju zasada kruške potrebno je ispoštovati tri osnovna koncepta:
Bi-axis (Bi-Baum®) sistem uzgoja u osnovi predstavlja stablo sa dve osovine (bi-axis) koje može biti incijalno formirano još u rasadniku (Bibaum®) ili se može dobiti u zasadu nakon sadnje, prekraćivanjem vrha sadnice čime se podstiče razvoj dva nova primarna letorasta. Primena tehnike formiranja dvostruke osovine već u rasadniku, omogućava izbegavanje prekraćivanje sadnice u voćnjaku i gubitka jedne godine potrebne za formiranje krošnje. Rezidba u ovom uzgojnom sistemu formira kontinuirani red stabala i može se smatrati “hibridnim” oblikom, jer nije klasična palmeta niti vertikalna osovina. Bi-axis sistem udvostručuje broj rodnih osovina, bez potrebe za udvostručavanjem broja stabala po hektaru, što smanjuje početne troškove sadnje.
- integrisano upravljanje štetočinama ili organska proizvodnja kojoj većina voćnjaka u Evropi već pripada, uz ograničavanje upotrebe đubriva i pesticida,
- korišćenje virus-testiranog i sertifikovanog sadnog materijala kako za sorte, tako i za podloge i
- postizanje visokog kvaliteta plodova kako bi se ostalo konkurentno na tržištu.
Šta pokazuje ogled u Aleksandrovcu
Mogućnost korišćenja podloga sa različitim stepenom bujnosti, kao i plastičnost kruške kao vrste, omogućavaju formiranje stabala u formi različitih uzgojih oblika. Ova fleksibilnost je doprinela velikoj raznovrsnosti uzgojnih oblika koji su usvojeni širom sveta. U cilju ocene mogućnosti uzgoja vilijamovke u različitim uzgojnim oblicima, na poligonu Poljoprivrednog fakulteta u Aleksandrovcu uspostavljen je ogled sa višeosovinskim uskim uzgojnim oblicima bi-axe (dvoosovinsko vreteno – slika 2) i Guyout (višeosovinski uzgojni oblik – slike 3a i 3b). Kao kontrolni uzgojni oblik korišćeno je vreteno kruške – slika 4.
Slika 3a. Uzgoj kruške sorte Vilijamovka u sistemu Guyuot – detalj iz oglednog zasada
Dekompozicija vretenastog u višeosovinski uzgojni oblik, omogućava formiranje većeg broja uniformisanih rodnih jedinica, koje podležu šabloniziranom tretmanu rezidbe. Ovakav pristup omogućava bolje razumevanje strukture krošnje i zastupljenost i poziciju rodnih jedinica u krošnji od strane proizvođača. Ovo omogućava lakše definisanje načina na koji se obavlja rezidba, ali istovremeno i jednostavniju procenu i sagledavanje rodnog potencija, te samim tim i projektovanje željenog prinosa, imajući u vidu sortne specifičnosti (prevashodno krupnoća plodova).
Sistem vretenastog uzgoja kruške najčešće se koristi u Evropi u voćnjacima sa srednjom do visokom gustinom sadnje, jer omogućava povećanje gustine sadnje bez prekomernih troškova za potporom i radnom snagom. Vreteno se uglavnom u Evropi formira uz korišćenje vegetativnih podloga u tipu dunje, koje uslovljavaju nešto manju bujnost gajene kombinacije sorta/podloga. U Bosni i Hercegovini, kao podloga se najčešće koristi sejanac divlje kruške. Upotreba sejanca kao podloge je uslovljena nizom faktora, ali pre svega niskim vrednostima pH zemljišta i organskih materija, inkopatibilnošću vilijamovke sa dunjom kao podlogom, kao i određenim pozitivnim iskustvima sa otpornošću sejanca prema bakterijskoj plamenjači. Upotreba sejanca podrazumeva i specifičnu pomotehniku u formiranju i održavanju uzgojnog oblika, koja se razlikuje od mera koje se primenjuju kod formiranja vretena pri uzgoju kruške na dunji.
Eksperimentalni zasad u kome su obavljena istraživanja je podignut u proleće 2019. godine, sadnicama bez prevremenih razgranjenja, a uzgojni oblici su formirani uz pomoć potporne armature uvažavajući pozitivnu praksu u njihovom formiranju. U 2024. godini urađena je analiza ocene rodnog potencijala, kvaliteta dobijenih plodova i prinosa po jedinici površine. Razmak sadnje za sve uzgojne oblike u zasadu iznosi 3,8 x 2,0 m.
Na grafikonu 1. prikazan je prosečan broj plodova po stablu u zavisnosti od uzgojnog oblika. Kod uzgojnog oblika Guyout zabeležen je značajno veći broj plodova (104,6) u odnosu na uzgojni oblik bi-axis (69,4) i vreteno (58,4). Broj plodova po stablu određuje krupnoću plodova, kao i prinos po jedinici površine.
Očekivano, krupnoća plodova bila je obrnuto proporcionalna njihovom broju na stablu, te se kretala u rasponu od 197,2 grama kod uzgojnog oblika Guyout, do 237,2 g. kod vretena, te 256,4 g. kod uzgojnog oblika bi-axe (Grafikon 2.). Prekrupni plodovi nisu poželjni u strukturi plodova, posebno kada je reč konzumnoj proizvodnji i potrebi za dodatnim tretmanom plodova nakon berbe (klasiranje, pakovanje i čuvanje).
U uslovima kada se na stablu javljaju plodovi koji imaju veću krupnoću od poželjne, učestalo je prisustvo i značajno sitnijih plodova, što dodatno komplikuje proces klasiranja, koji je kod kruške inače zahtevniji (Grafikon 3.).
Može se konstatovati da je oscilacija mase ploda u odnosu na optimalnu krupnoću (180 – 200g na grafikonu predstavljeno crvenom isprekidanom strelicom), kod uzgojnih oblika vreteno i bi-axis značajno veće nego što je to slučaj kod uzgojnog oblika Guyout.
Ujednačeniji plodovi omogućavaju i efikasniju berbu i značajnije predklasiranje tokom same berbe (Slika 5) što utiče na efikasnost same berbe, a time i ekonomičnost čitave proizvodnje kruške.
Dosadašnja istraživanja ukazuju na to da se na Guyout uzgojnom obliku formira nešto veći broj ujednačenijih plodova, optimalne krupnoće (180-200g) koji su pogodniji za tretman nakon berbe. Uzgoj na ovakav način omogućava i efikasniju berbu, jer je pristup plodovima mnogo lakši i jednostavniji nego kod vretenastog uzgojnog oblika. Iako u radu nije prikazano, plodovi na ovom uzgojnom obliku su imali i nešto bolje razvijenu dopunsku boju, imajući u vidu izloženost plodova sunčevoj svetlosti, te bilo kakvom odsustvu plodova u zaseni (što nije bio slučaj kod vretena). Istraživanja u svetu sa automatizacijom berbe, potvrđuju činjenicu da inovacije u tom pogledu (upotreba dronova za berbu) mora pratiti i odgovarajuća tehnologija uzgoja (dvodimenzionalni uzgojni oblici) koja će omogućiti njihovu maksimalnu efikasnost. Ova činjenica dobija sve više na značaju imajući u vidu trendove hroničnog smanjenja ljudi koji rade u voćarskoj proizvodnji, kao i da je njihova prosečna starost sve veća.
Visina i širina ploda (Grafikon 4.), bili su u skladu sa masom ploda u zavisnosti od uzgojnog oblika i kretali su se u rasponu od 85,7 do 94,2mm, odnosno 72,9 do 77,6mm.
Razlike u sadržaju rastvorljivih suvih materija u plodovima (Grafikon 5.) ukazuju na realtivno ujednačene vrednosti između uzgojnih oblika vreteno i Guyout. Nešto manji sadržaj rastvorljivih suvih materija je zabeležen kod uzgojnog oblika bi-axis. Treba napomenuti da su plodovi koji su korišćeni za potrebe istraživanja bili namenjeni preradi, te da je i momenat berbe bio definisan namenom plodova, a što je svakako uticalo na vrednosti ovog parametra.
Primarni cilj inovacija u voćarskoj proizvodnji predstavlja povećanje efikasnosti proizvodnje, koja se može realizovati kroz smanjenje troškova proizvodnje podizanjem nivoa prinosa po jedinici površine. Prinos po stablu prikazan je na grafikonu 6. dok je prinos po jedinici površine (ha) prikazan na grafikonu 7.
Najveći prinos ima Guyuot, najmanji vreteno
Najveći prinos po stablu od 20,63 kg, zabeležen je kod Guyout uzgojnog oblika (Slika 6), dok je najmanji prinos od 13,85 kg zabeležen kod vretena. Kod uzgojnog oblika bi-axis, zabeležen je prinos od 17,79 kg.
U skladu sa prinosom po stablu, najveći prinos po jedinici površine zabeležen je kod Guyout uzgojnog oblika i iznosio je 26,82 t/ha. Nešto manji prinos od 23,13 t/ha zabeležen je kod bi-axis uzgojnog oblika, dok je na vretenu zabeležen najmanji prinos koji je iznosio 18,01 t/ha.
Slika 3a. Uzgoj kruške sorte Vilijamovka u sistemu Guyuot – detalj iz oglednog zasada
Dosadašnja iskustva u proizvodnji kruške na području Republike Srpske, ukazuju da se proizvodnja na nivou od 26 do 30 t/ha u kontinuitetu (svake godine) može smatrati rentabilnom, imajući u vidu specifičnosti proizvodnje u datim agroekološkim uslovima. Kako je vilijamovku na sejancu realno moguće uzgajati na razmaku od 1,5 m u redu i sa međurednim rastojanjem od 3,6 do 3,8 m, možemo pretpostaviti da bi prinos na vretenu u okviru istraživanja mogao biti na nekom poželjnom nivou za proizvođače. Svakako da je i kod uzgojnog oblika Guyout moguće realno razmišljati o razmaku sadnje od 2,8 do 3,0 x 2,0m, što bi takođe moglo doprineti povećanju prinosa po jedinici površine. Visoka gustina sadnje je relativan pojam koji se može prilagoditi različitim uslovima, a njen cilj je ograničavanje rasta stabala, podsticanje ranog plodonošenja, povećanje efikasnosti prinosa bez rizika od ubrzanog propadanja stabala, poboljšanje kvaliteta plodova, smanjenje troškova upravljanja i podsticanje brže smene zasada.
Predstavljena istraživanja ukazuju na razlike koje postoje među uzgojnim oblicima kao i mogućnostima koje te razlike nose sa sobom. Ovo je samo jedan od aspekata koji razlikuje uzgojne oblike. U konačnoj odluci o izboru optimalnog sistema gajenja moraju se u obzir uzeti i brojni drugi faktori:
- nivo investicije u potpornu armaturu,
- efikasnost usvajanja sunčeve energije,
- efikasnost manuealnih operacija u zasadu i primene agrotehničkih mera,
- nivo tehnološkog znanja za upravljanje određenim uzgojnim oblikom,
- potencijal za automatizaciju određenih radnih operacija u zasadu itd.
Potrebno je oceniti i analizu “povratnog” cvetanja, odnosno rodnog potencijala u narednoj godini (sezona 2026).
Konačna odluka o sistemu gajenja, a time i o uzgojnom obliku mora biti temeljena na sagledavanju svih faktora koji mogu uticati na proizvodnju, bazirano na iskustvu istraživača ili proizvođača u sličnim agroekološkim uslovima. Puko “prepisivanje” rezultata i iskustava drugih, dugoročno posmatrano, najčešće ima negativne posledice
(U pripremi teksta korišćen je rad: “Musacchi, Stefano, Ignasi Iglesias, and Davide Neri. “Training systems and sustainable orchard management for European pear (Pyrus communis L.) in the Mediterranean area: A review.” Agronomy 11.9 (2021): 1765.”)
Piše: Prof. dr Miljan Cvetković, Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Banjoj Luci
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
