Pre 50 godina u Kosovu Polju, održano je drugo Prvenstvo guslara Jugoslavije. I pored nastojanja albanske strane da se te 1972. godine ne čuju srpske pesme i gusle, srpski narod je zapevao o slobodi, viteštvu i pravdi. Oštar i dinamičan zvuk gusala kroz vekove, uz epsku pesmu, sastavni je deo srpske kulture, običaja i tradicije.

U teškim vremenima za srpski narod, gusle i epska pesma nikada nisu priznale poraz. Da su jedna od univerzalnih vrednosti srpskog naroda, saglasni su oni za koje su gusle bile motiv da ojačaju volju i sačuvaju nadu u bolje sutra.

– To se tiče celokupnog identiteta, unutrašnjeg bića jednog naroda, ono što on pamti, oseća i nikada ne zaboravlja. Gusle su nas sačuvale, sačuvale su naš lik, našu dušu, našu nacionalnu svest – navodi guslar Boško Vujačić.

Kažu da su gusle tu da nas podsete kako je veliko i sveto biti čovek, pravoslavac i vernik.

Da ih sačuvamo ne samo kao deo tradicije, već i kao instrument uz koji se peva o srpskoj istoriji i kulturi naših predaka.

– Gusle moraju da probude neku emociju, ako ne probude guslaru, onda teško će i publici. Tako, da se ta pesma koja se kazuje kroz gusle ona se obično, što se kaže, preradi u sebi u svojoj duši, pa se onda prezentuje publici – naglašava guslar Veljko Đuranović.

Gusle se takođe vezuje za prostor Kosova i Metohije, gde je i organizovan drugi Festival gusala, pre pedeset godina.

– Upravo na onom prostoru koji vezuje sve srpsko biće za ono što jesmo, što ćemo biti, i što moramo ostaviti. To je upravo, zadatak gusala, i svih nas koji poštujemo svoju istoriju, svoju prošlost – smatra Radivoje Papovič, bivši rektor Univerziteta u Prištini.

Uz gusle opevani, sačuvani su od nezaborava mnogi nezapisani događaji iz slavne srpske istorije. Pevanje uz gusle, upisano je na Uneskovu Listu nematerijalnog kulturnog nasleđa.

Izvor: RTS

Foto: Wikimedia.org