Резистенција, односно отпорност бактерија на антибиотике код животиња је на алармантном новоу, и подједнако је изражена у свим европским земљама, чуло се недавно на научној конференцији на тему “Антимикробна резистенција у ветеринарској медицине – тренутно стање и перспективе”, уприличеној на Пољопривредном факултету у Новом Саду.
Са скупа је поручено да се овај проблем може предупредити само заједничким деловањем хуманог и ветеринарског сектора, а у складу са принципима концепта “Једно здравље”.
Председница Научног одбора конференције професорка др Зорана Ковачевић с на Пољопривредног факултета у Новом Саду наглашава да је утврђена стратегија која ће се у будућности спроводити на Пољопривредном факултету, то јест на Департману за ветеринарску медицину, али и склопу ветеринарска струка уопште.
Поред рационалне и одговорне употребе антибиотика, једна од стратегија је примена алтренатива овим лековима. Такође, једна од интервенција коју ћемо се трудити да спроведемо у наредном периоду уз подршку Покрајинског секретаријата за пољопривреду, водопривреду и шумарство је имплементација водича за рационалну употребу антибиотика код животиња који се развијају у оквиру европског пројекта ЕНОВАТ.
Али проф. др Ковачевић наглашава да савремена ветеринарска пракса не може да се замисли без употребе антибиотика. Још од свог открића, каже, увођење антибиотика у клиничку праксу представља револуционаран преокрет у лечењу бројних инфективних болести.
– У нашој земљи се тек успоставља умрежен систем праћења њихове употребе, док у Европи постоји. Сваки вид нерационалне и нестручне употребе антибиотика погодује настанку и ширењу резистенције на ове лекове. Често се прибегава субдозирању, односно примени лекова у мањој дози од прописане што такође погодује стварању отпорности на ове лекове и последично губитку њихове ефикасности – наглашава др Ковачевић.
Она истиче да је још 2006 године на нивоу Европе забрањена примена антибиотика као промотора раста у ветеринарској медицини чиме се значајно утицало на смањење њихове употребе, као и на очување њихове ефикасности, али и на смањење настанка и ширења резистенције на ову групу лекова.
– Морам признати да пред ветеринарском струком није ни мало лак задатак, јер треба да утичу на сточаре да антибиотике примењују у право време, у правој дози, на прави начин и само онда када постоји индикација за њихову употребу – казала је Ковачевић.
Програми управљања антибиотицима који су развијени на нивоу Европе истичу важност едукације сточара од стране ветеринара. Наиме, као једно од могућих решења је и организовање више едукација са смерницама за што рационалнију и оправданију употребу антибиотика за сточаре како би се стало напут нерационалној употреби ових лекова.
Ковачевић истиче да је познато да употреба антибиотика не утиче на квалитет меса с обзиром на то да је сваки произвођач меса у договору са ветеринарском службом у обавези да поштује каренцу која је прописана у “Упутству за примену лека”.
– Каренца је период који је неопходан да протекне како би се производи од животиња третирани са антибиотицима могли да користе у исхрани људи. У нашој земљи постоји умрежен систем праћења и контроле присуства антибиотика у намирницама животињског порекла – истакла је проф. др Ковачевић.
Извор: Дневник
Фото: Pixabay
