У мору индустријски произведених сокова, примат полако добијају они припремљени на домаћи и природан начин. Хладно цеђени сокови све су траженији, јер су људи, посебно у великим градовима у којима живе брзо, па се исто тако и хране, жељни домаћег и здравог напитка. У томе будућност виде и многи пољопривредници јер је, кажу, исплативије направити сок него продати свеже воће за недовољно високе цене. Један од њих је и Душан Илић из Београда који је пре пет година почео производњу вишања.
Пише: Андријана Глишић
Брат и ја смо, уз мамину помоћ, одлучили да засадимо вишње. Имамо облачинску на две трећине земље и у остатку воћњака шумадинку која је крупнија. После пет година род је већи, па нам је ове године родило око пет тона. Пошто је откупна цена ниска, морамо да се довијамо на разне начине. Хладњача нам је последња опција. Морамо да платимо и раднике бераче. И онда нам није много исплативо. И зато смо почели да је у свежем стању продајемо путем друштвених мрежа, док остатак прерађујемо у хладно цеђене сокове – каже Душан.
Без хемије и конзерванса
Иако у сокове могу да иду и мало оштећени плодови, Душан истиче да је важно да квалитет вишње буде једнако добар и за сокове.
Најбитнији су временски услови – каже он. – Да падне киша на време, да не буде велика суша. Прскање такође. Битно је да је заштитимо од штеточина и болести, јер се појављују црви који могу доста да је оштете. Наравно, прскамо је најкасније две недеље пред бербу, јер морамо да испоштујемо каренцу и не смемо да беремо док је на плоду и даље хемија, мора да испари. Прихрањујемо, ђубримо око сваког стабла.
Када је крајем јуна оберу, оно што не продају носе на цеђење код пријатеља који има машине за хладно цеђење сокова, и то три врсте – за 30, 50 и 100 кг воћа.
За свако воће је другачије. На пример, јабука и крушка у себи имају више течности, па се самим тим добије и више сока. Код вишње је то мање, отприлике 50 одсто. На 500 кг вишања добијемо 250 литара сока – објашњава.
Пре цеђења, избацују се коштице из воћа. Онда се потпуно исцеди сок из њих, малтене се испресују, кожица и сав вишак се баца. Сок се после тога пастеризује, сипа у флаше које се запечате. Тако неотворене могу да стоје годину дана на собној температури и да се сок не поквари. Међутим, када се отвори, мора да се попије у року од четири до пет дана или да стоји у фрижидеру.
