Насловна ТЕМЕ ПОВРЋЕ Holandski insekti štite papriku u Miloševu

Holandski insekti štite papriku u Miloševu

495

Povrtar Ivan Janković iz Miloševa kod Jagodine već pet godina uzgaja zdravu papriku u plasteniku, jer ne koristi pesticide, već biološku zaštitu. Papriku od štetočina štiti predatorima, korisnim bubama koje jedu štetne bube.

Ovakva proizvodnja je skupa, ali je 100 posto zdrava. Predatori jedu grinje, tripse, paukove, tuta apsolute, bele leptiraste vaši, obične vaši. To radimo već pet godina i vrlo je efikasno. Kada se radi hemijska zaštita, em se mi trujemo, em je svake godine sve manji efekat, jer štetočine postaju otporne i imune na pesticide. To je nekada bilo sve regulisano u prirodi, ali se poremetilo prskanjem.

Temperatura diktira uslove

Korišćenjem pesticida čovek je uništio i korisne insekte. Zato sada moramo na ovakav način da ih ubacujemo u povrtnjake – kaže Ivan Janković.

Ivan i njegova supruga Ankica godišnje proizvedu 15.000 strukova paprike u plasteniku od 3.000 kvadrata. Nijedan povrtar u Pomoravskom okrugu ne koristi ovakvu vrstu zaštite paprike. Predatori se uvoze iz Holandije.

– Papriku rasađujemo početkom aprila. Predatori se puštaju kada paprika bude u cvetu, kada sklopi redove i sastavi lišće i onda oni mogu da se rašire po celom plasteniku. Sadržaj pakovanja se posipa po listu paprike. Mora da postoje određeni temperaturni uslovi da bi se predatori razmnožavali, a to je da spoljne temperature tokom većeg dela dana budu oko 20 stepeni. Osetljivi su na hemiju i vrućine. U određenom vremenskom periodu predatori se razmnožavaju i budu tu cele godine. Ako je veći napad, puštaju se agresivni predatori, a ako nije, puštaju se predatori koji se razmnožavaju i tako se tokom cele godine štetni insekti drže pod kontrolom. Ne mogu skroz da se suzbiju, ali ima ih znatno manje tako da ne štete biljkama. Predatori se hrane štetnim bubama i uopšte ne štete paprici – kaže Ivan Janković.

Kad imate predatore nije potrebno tretirati papriku bilo kakvim insekticidima. To je čak i zabranjeno, jer mogu da štete razvoju korisnih insekata.

A, za oprašivanje – bumbare

Za uzgoj ovakve zdrave paprike potrebno je samo redovno provetravanje, zalivanje i prihrana. Od đubriva koristimo peletirani stajnjak, takođe iz uvoza. Zdraviji je, jer je na bazi stajnjaka i održava kvalitet zemljišta. Stavlja se kao priprema zemljišta pre sadnje paprike. Prihranu koristimo u početku vegetacije. Od sorti imamo baburu, ljutu, šilju zelenu. Papriku beremo do kasne jeseni, a kada je dobra sezona, kao što je bila prošla, brali smo je do Nove godine – objašnjava ovaj povrtar.

Ovako gajena paprika je zdravija, ukusnija i daje kvalitetnije plodove.

– Stabljiku paprike vodimo na dve grane, a ide do tri metra u visinu. Daje mnogo više roda i bude skoro 90 odsto paprike prve klase. Paprika bez pesticida ne može mnogo skuplje da se proda, jer ljudi još nemaju svest da zdravo povrće moraju skuplje da plate. Ipak, polako počinju da prave razliku između zdrave i prskane paprike. Trudimo se da naše potrošače upoznamo sa ovakvim načinom gajenja. Uglavnom sve prodajemo na veliko, a na jagodinskoj pijaci imamo jednu ženu sa kojom sarađujemo i na njenoj tezgi stoji natpis da se tu prodaje paprika uzgajana po biološkom konceptu proizvodnje, bez pesticida. Što se tiče drugih bolesti, papriku u plasteniku ni ne napada ništa. Za oprašivanje koristimo bumbare – ističe Janković.

Iako je biološka zaštita kod nas još na nekom početnom nivou, naš sagovornik kaže da je ovakva proizvodnja – budućnost. Ima više razloga za to. Štetočine sve više postaju otporne na insekticide pa će jedino predatorima moći da im se stane na put. Takođe, biološka zaštita je jedina održiva kako zbog zdravlja potrošača i radnika u plastenicima tako i zbog očuvanja prirode.

Jankovići osim paprike uzgajaju i drugo povrće. U velikom blok plasteniku pre paprike proizvodi se zelena salata, oko 50 do 60 hiljada glavica godišnje. Savremeni plastenik, koji je takođe retkost u ovom kraju, ima kompjuter, krovno otvaranje, meteo stanicu, automatsko zatvaranje ako pada kiša ili duva vetar, ili otvaranje kada je sunčano. Navodnjavanje kap po kap takođe je atomatski regulisano.

Piše: Jelena Lukić

Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.

Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.

Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.