Пише: Светлана Мујановић
Неко је воли, неко не, припрема се као вариво, отмено је одело за чувене сармице, богата је витаминима и минералима – све то је блитва (Beta vulgaris). Пореклом је из Средоземља, настала од дивље репе, врло слична цвекли, двогодишња је биљка код које се у исхрани користе листови, а ређе и лисне дршке. Листови су богати витамином Ц, као и каротином.
Постоје две основне врсте блитве – једна је са широким и меснатим, таласастим лискама, међу које спада и најчешће гајена сорта – сребрнолисна блитва, а друга с упечатљивом црвеном дршком – црвена блитва. Сребрнолисна блитва има широке листове и дуге, меснате дршке беле боје. Сеје се од раног пролећа – крај марта – до средине јуна за летњу и јесењу потрошњу, док се за конзумацију у рано пролеће сеје у августу и септембру претходне године.
Иако мање заступљена на нашим просторима, блитва може врло успешно, и то током целе године, да се гаји у затвореном простору, односно, тунелима и пластеницима. Овај вид производње може да буде посебно занимљив малим и средњим газдинствима, пошто се у овако контролисаним условима може гајити као органска блитва.
Ово поврће веома је захвално за производњу. Нема посебних захтева према светлости, топлоти, добро подноси ниске температуре које могу да се јаве почетком пролећа, као и високе летње жеге, с великим врућинама и ниском влажношћу ваздуха.
Мало је веће закерало када је у питању земљиште, тражи дубока, плодна и структурна, са добрим водно-ваздушним режимом. У нашем поднебљу даје добре приносе и може да се гаји без наводњавања, мада најбоље резултате даје у контролисаним условима с наводњавањем. Не подноси монокултуру. Уколико се гаји у интензивном систему на отвореном пољу, добри предусеви су стрна жита, легуминозе, као и ране окопавине, као што су кромпир, ротквица, црни и бели лук. Лоши предусеви су шећерна репа и цвекла. Уз поштовање плодореда, може се успешно гајити и уз све врсте пасуља, зелене салате биљака из фамилије купусњача, краставца и парадајза, као и уз многе ароматичне и зачинске биљке као што су жалфија, нана, мајчина душица, невен, који мирисом и атрактивним својствима привлаче штеточине, чиме убрзавају производњу и умањују ризике од појаве болести на блитви.
Због изузетних нутритивних својстава, блитва се може користити у макробиотици и као незаобилазни део дијета, јер 100 грама блитве садржи свега 20 калорија. Богата је витаминима А, Ц, К, Е, као и витаминима Б компекса. Од минерала који се могу наћи у блитви издвајају се калцијум, гвожђе, магнезијум, манган, фосфор, натријум и цинк.
Један од највећих бенефита конзумације блитве је њена природна способност да регулише ниво шећера у крви, тако да се препоручује особама који имају проблема са дијабетесом. Она убрзава варење хране, спречава хемороиде, регулише лош холестерол у крви, подстиче функционисање јетре и жучне кесе, ублажава симптоме гихта. Поред свега наведеног, блитва се користи и у традиционалној медицини за облагање рана, док је обарена ефикасан антибиотик.
Али, ни блитва није без мане. Због оксалата, којима обилује, особе које пате од камена у бубрезима, не смеју у великој количини да је користе.
Зелене таљателе
Прво се скувају таљателе у сланој води. Блитва се очисти и одстране бели делови. Црни лук се ситно исече и динста на маслиновом уљу, па се дода сецкан бели лук, још мало продинста и у шерпу убаци ситно сецкана блитва. Лагано се динста док блитва не омекша. Тада се улије павлака за кување, зачини по жељи, па измикса штапним миксером. У смесу се умешају скуване и оцеђене таљателе, а у сервирано јело сипа пармезан. По жељи се може украсити першуном.
Потребно је:
по 500г таљатела
и блитве,
главица црног
лука,
чен белог лука,
3дл павлаке
за кување,
со, бибер,
суви биљни зачин,
мало маслиновог
уља,
кесица пармезана.
Омлет са блитвом
За припрему овог здравог доручка потребне су две везе блитве, четири јајета, две кашике павлаке, две кашике млека, мало соли и масти. На загрејаној масноћи кратко пропржити ситно исечену блитву (користити и петељке) па је прелити с умућеним јајима, павлаком и млеком. Служити топло уз двопек и чај.
Бакина пита
Од потребних састојака умеси се тесто и остави да одстоји у фрижидеру око пола сата. Затим се очисти поврће и избланшира у трајању до пет минута, извади из посуде и остави са стране да се оцеди и прохлади. Хладно се ситно исецка. За фил се умуте јаја, дода сир и милерам, и на крају поврће и зачини по укусу.
Извади се тесто из фрижидера и разваља у већи круг, па се стави у кружни калуп за печење и пече у рерни на 180 степени десет минута. Када се извади преко њега се поспе фил и пече још минут-два.
Потребно је за тесто:
300г брашна,
150г путера,
100г павлаке,
јаје, со.
За фил:
300г блитве,
100г спанаћа,
20г сремуша,
200г ситног сира,
2дл милерама,
3 јајета, со, бибер
Пиринач са блитвом
Припрема се од једне везе младог лука (или две главице старог црног лука); четири везе блитве, једне изрендане шаргарепе, мало уља, соли, једне шоље опраног пиринча (здравија варијанта је просо у истој количини), 400 мл воде, суви зачин. У дубљој шерпи загрејати мало уља па пропржити лук и нарендану шаргарепу. Када лук постане стакласт, убацити на крупно исечену блитву, посолити и оставити да се лагано крчка. Затим додати опран пиринач и промештати. Улити воду и пустити да проври и искључити ринглу. Поклопљен пиринач са блитвом још пар пута промешати, како би се пиринач равномерно скувао.
Пројице од блитве
Од овог поврћа може да се припреми и проја. Треба 200мл јогурта, три везе ситно исецкане блитве, мало соли, 100г ситног сира, 100мл уља, 300г пројаног брашна и један прашак за пециво. Све састојке помешати у велику пластичну чинију и сипати у калупе за печење. Пеку се на 200 степени око 20-ак минута.
Не треба заборавити да се блитва и куван кромпир идеално слажу као прилог уз рибу.
Сармице од блитве
Омиљен летњи специјалитет наших бака биле су сармице од блитве. За припрему солидног породичног ручка требало је обезбедити 20 већих листова блитве, 300г млевеног меса, једну главицу црног лука, једну шаргарепу, две шаке пиринча, со, бибер и алеву паприку, парадајз или сос од мирођије, ко како воли. У тигању се прво продинстају лук, на крупно рендана шаргарепа и месо. Затим се додају пиринач и зачини па склони с рингле. Кроз слану и кључалу воду кратко се бланшира лист по лист претходно опране блитве (не треба да се кува), а затим се од њих увијају сармице, поређају у шерпу и налију сосом од парадајза или мирођије. Ако су прављене са сосом од мирођије, послужују се с киселим млеком.
Витаминска чорба
Црни и бели лук се ситно исецкају, пропрже на уљу, па у то налије литар воде. Када прокључа, додају се кромпир исецкан на коцкице, опрана и исечена блитва, универзални биљни зачин и кува на умереној температури око пола сата. Скувано поврће се штапним миксером измикса и зачини по укусу. Пре изношења на сто дода се неутрална павлака, а пре сервирања у сваки тањир се стави мало ренданог качкаваља. Као прилог се могу сервирати коцкице препеченог хлеба.
Прави се од:
300г блитве,
300г кромпира,
главице црног лука,
чен белог лука,
100мл неутралне
павлаке,
100г ренданог качкаваља,
соли, бибера
и мешавине зачина.
