Најчешћа обољења товних говеда могу варирати у зависности од много фактора, укључујући услове узгоја, исхране, хигијене, стреса и локалних услова. Ипак, ветеринтари пре свега гледају да ли су говеда која показују знаке болести, болују од најчешћих болести које могу да погоде ове животиње.
Гастроинтестиналне инфекције: Говеда пате од пролива и гастроентеритиса, узрокованим разним бактеријама, вирусима и паразитима. Лечење може укључивати давање антибиотика, пробиотика и терапију за рехидратацију, како би се спречила дехидрација због пролива. Такође је важно прилагодити исхрану током периода опоравка.
Респираторне инфекције, односно, разне болести дисајних органа, обично су узроковане вирусима или бактеријама, могу бити честе, посебно у стресним условима или лошем окружењу. За лечење респираторних инфекција могу се примењивати антибиотици, антиинфламаторни лекови и терапије које подржавају дисајне путеве.
Пастерелоза је болест проузрокована бактеријом Пастерела, која може утицати на дисајне и репродуктивне органе говеда. Лечење обухвата примену антибиотика, као и пружање подршке дисајним путевима и имуном систему.
Маститис је инфекција вимена која може утицати на млечне жлезде код крава. Маститис се обично лечи антибиотицима који су одабрани на основу анализе узорка млека.
Кетотска ацидоза је метаболички поремећај који се јавља као последица неравнотеже у исхрани, често код стоке која је претерано храњена концентратима. Ово се може лечити прилагођавањем исхране, као и применом одређених лекова које препише ветеринар.
Синдром смањеног уноса хране је стање у којем говеда смањују унос хране због стреса, болести или других фактора. Ово је знак за узбуну, а даљи тестови утврдиће узрок овог поремећаја.
Бабесиоза има необично име, и то је паразитска болест која може утицати на црвене крвне ћелије говеда. Лечење се често спроводи применом антипаразитских лекова.
Бруцелоза нам је позната. То је болест коју узрокују бактерије из рода Бруцела, може утицати на репродуктивни систем и проузроковати побачаје. Код болести попут бруцелозе, често се примењују мере контроле и искорењивања у популацији говеда. У неким случајевима се животиње могу изоловати и контролисати репродукција.
Токсемија трудних крава није тако чест метаболички поремећај, али се јавља током трудноће и може изазвати озбиљне здравствене проблеме. Он се често лечи прилагођавањем исхране и употребом одговарајућих лекова за подршку метаболизму.
Боље спречити него лечити, наравно.
Најбољи приступ спречавању свих ових обољења у товним говедима укључује правилну исхрану, одржавање хигијене, правилно управљање стресом, редовно праћење здравља стоке и сарадњу с ветеринаром. Такође је важно осигурати одговарајуће услове смештаја и исхране како би се смањила подложност говеда болестима.
Лечење ових болести зависи од специфичног обољења, озбиљности симптома, узрока и других фактора. Важно је нагласити да лечење треба да се спроводи уз савет и надзор ветеринара, јер само стручњак може пружити одговарајући третман на основу дијагнозе и стања животиње.
Битно је и да се лечење обавља под надзором ветеринара како би се обезбедило да је третман правилно спроведен и да се избегну компликације. Поред тога, превенција је кључна, стога одржавање високих стандарда хигијене, управљање стресом и правилна исхрана могу смањити ризик од појаве ових болести.
И. Р.
