Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ И за лошу резидбу има лека

И за лошу резидбу има лека

85

Текст и фото: Биљана Ненковић

Кажу да је правилна резидба у воћарству већ пола успеха. Неадекватна резидба или њен изостанак највећи је непријатељ доброг приноса у воћњаку. Међутим, воћу се и у том случају може помоћи такозваном реконструктивном резидбом. Лека има чак и за старе засаде који су лоше орезани. Правилном корективном резидбом, која се најчешће обавља у фебруару, могуће их је вратити у пуну кондицију.

Инжењер пољопривреде и саветодавац за воћарство из Тополе, Данко Петровић истиче да су наши воћари најчешће „благи“ према стаблима. Грешке се праве из страха или незнања.

Највећадилемаје штаодбацити

– Воћари у Шумадији често веома благо, такорећи лако, орежу или скину родне елементе са биљке, да би добили већи принос. Тако се биљка оптерети у тој години и они заиста добију већи принос. Али у следећој на стаблима имамо значајно мањи број цветних пупољака, јер током лета биљка буде сувише оптерећена родом. Тако и следеће године имамо мали, или често принос који није економски рентабилан. Деси се и година у којој принос потпуно изостане – каже Данко Петровић.

Лошој резидби има лека. Стручњаци је зову корективна или реконструктивна. Обавља се у другој половини фебруара и почетком марта. Овом мером могуће је и старе засаде излечити и стаблима за неколико година вратити пуну родност.

– Запуштеним засадима има помоћи. Суштина корективне резидбе је у томе да се исправе грешке из претходног периода или, ако није уопште рађена, да се што је могуће боље узгојни облик приведе правилној намени – објашњава Петровић.

Највећа дилема коју имају воћари у резидби јесте питање шта одбацити. Над главом им увек виси дилема да ли су претерали. Према Петровићевим речима, највише греше код сечења грана, те одстрањују и које треба и које не треба.

Добар резач враћа родност стабала

Калкулација рода и прихода тако директно зависи од резидбе. Лоше орезана шљива у једној години даће од 60 до 100 килограма плода, а следеће само осам до 10 килограма.

– Ради се о такозваној алтернативној родности. Принос шљиве у условима Шумадије, где је она примарна воћна врста, уз примену свих агротехничких мера, креће се од 25 до 30 тона по хектару. Уз уобичајени распон садње 5×4, са 500 стабала по хектару, подразумева принос по једној шљиви од 50 до 60 килограма. Уз примену свих агротехничких мера, за највише три године, стара стабла шљиве могу достићи пуну родност и стари засад вратиће се у пуну кондицију. Зато, воћари који су на почетку имали лоше резидбе, треба да буду стрпљиви – каже Данко Петровић.

You need to login to view the rest of the content. Please . Not a Member? Join Us