Воћњаци у Србији заузимају око 183.600 хектара, односно 4,8 површине укупног пољопривредног земљишта, што је мало, с обзиром на повољне климатске и земљишне услове за гајење воћака. Међутим, удео воћарства у укупној пољопривредној производњи, а поготово у извозу, вишеструко је већи од учешћа у укупним обрадивим површинама и оно већ сада предњачи у структури нашег извоза аграрних производа.
Од извоза воћа девизни прилив државе у 2018. години био је око 618 милиона долара, 2017. око 680 милиона долара, 2016. око 625 милиона долара. Свеже воће се у просеку извозило са ценом од 0,89 долара по килограму, а припремљено и прерађено воће за 1,82 долара по килограму, што нас упућује на то да морамо ићи на производе веће финалне вредности. Међу 10 највреднијих извозних пољопривредних производа у 2017. години налазе се три воћне врсте: малина на 3. месту са вредношћу од 233,2 милиона долара, јабука на 4. месту са 122,4 милиона долара и смрзнута вишња на 8. месту с вредношћу од 59,2 милиона долара. Такође, и у 2018. години међу 12 водећих извозних производа налазе се четири воћне врсте – малина, јабука, вишња и бресква.
Природа, традиција, знање, квалитет
Србија би и ове године, иако климатске осцилације и екстреми нису ишли воћарима на руку, од извоза воћа могла да оствари девизни прилив од око 650 милиона долара. Очекује се род од 1,2 до 1,3 милиона тона воћа, као и да ће због смањене понуде воће бити тражено, а да ће му цене бити високе, највише у последњих десетак година.
Воћарство је веома важна грана пољопривредне производње у Србији, и то не само због значајног удела у укупној пољопривредној производњи и извозу. Природни услови у појединим регионима Србије не одговарају другим врстама биљне производње, али су зато поједине воћне врсте ту нашле оптимално место за постизање врхунских резултата по квалитету, приносу и приходу. По профитабилности се издвајају следеће воћне врсте: боровница, јабука, јагода, малина и трешња. Велику перспективу имају и следеће воћне врсте: вишња, а поготову крупноплодне сорте, кајсија, леска, орах и крушка, али и шљива, купина и бресква.
Имамо све што се пожелети може за врхунске резултате у воћарству: погодне агроеколошке услове за воћарску производњу, традицију, искуство и знање у гајењу воћа и производњи садног материјала, и одличан квалитет плодова. Воћарство се показало као добар модел повећања стандарда становништва и добар модел решавања економских, социјалних и демографских проблема. Поред тога, воћарство је покренуло и друге гране привреде. У воћарству се запошљава 10 до 20 пута више радне снаге и остварује далеко већи профит.
Драгоцени подстицаји државе
Подстицаји од стране Покрајинског секретаријата за пољопривреду, водопривреду и шумарство АПВ за развој воћарства, а у последње време и од Републичког министарства за пољопривреду, шумарство и водопривреду су најбољи у региону. Захваљујући овим подстицајима државе, виде се и изванредни резултати у воћарству. Развоју воћарства у Србији допринело је и Министарство за регионални развој и рад јавних предузећа тако што је финансирало рад старих и нових земљорадничких задруга. Овај пројекат са економске, социјалне и демографске стране видим као један од најбољих у последње време у Србији.
Учили од најбољих
За експанзију воћарства у Србији у претходној деценији заслужно је знање, удруживање у задруге и подстицајне мере републичких и покрајинских институција за увођење нових технологија, прилагођених климатским променама. По знање се ишло у најразвијеније воћарске регије Европе и шире, али се стицало и на стручним предавањима, саветовањима, огледним пољима и у воћњацима широм Србије. Сведоци смо и пројекта Министарства за регионални развој и рад јавних предузећа око финансирања старих и нових задруга, који је покренуо даљи развој воћарства у Србији. Овај пројекат с економске, социјалне и демографске стране видим у последње време као један од најбољих пројеката у развоју пољопривреде Србије. Веома је важно да преко задруга улазе у нашу пољопривреду и у села нове технологије, поготову у радно интензивне гране пољопривреде, какво је воћарство, повртарство, пчеларство, хортикултура, лековито и ароматично биље, интензивно сточарство.
Зато један од основних праваца развоја неразвијених подручја код нас треба да се огледа у повећању површина под интензивним воћним засадима и укупне воћарске производње, уз постизање квалитета плодова, који одговара захтевима и стандардима иностраних и домаћег тржишта. Тако би се повећали приходи произвођача воћа, смањили би се незапосленост и одлив становништва из руралних подручја. Увођењем радно интензивне производње брзо би се видели економски ефекти, а они би утицали и на решавање економских, социјланих, демографских и других проблема.
Изградња инфрструктуре, израда воћарске рејонизације, јачање капацитета знања извештајно-прогнозних и саветодавних служби, образовање произвођача, увођење интегралног и органског концепта производње, успостављање производње сертификованог садног материјала – основни су предуслови за развој воћарства у неразвијеним деловима Србије. Изградња прерађивачких капацитета, складишних капацитета и дистрибутивних центара, добијање производа већег степена прераде, стварање робне марке и удруживање воћара у задруге и друге различите видове асоцијација омогућило би већу сигурност пласмана и конкурентност на тржишту воћа.
Боровница и јабука у светском врху
По увођењу савремених технологија издвајају се наши засади боровница, јабука, трешања, малина и јагода, где се по технологији, али и по приносу можемо поредити са најразвијенијим воћарским регијама света. Боровница је тренутно најисплативија биљна култура у Србији. По једном хектару ове воћне врсте, рачунајући земљиште и пратећу механизацију с противградним мрежама и фертиригацијом, потребно је уложити око 60.000 евра. У појединим годинма држава је давала повраћај око 50 одсто, али у последње две године ретко ко је добио новац. Инвестиција се враћа у трећој берби. Трошкови по килограму су око два евра, по хектару може да се оствари и до 18 тона, а продајна цена боровнице у последње три године код врхунских произвођача била је у просеку око 5,5 евра. Код произвођача боровнице с лошијом технологијом остварује се принос између 9 и 10 тона и с просечном ценом од 3,5 евра инвестиција се враћа у петој години, ако се не рачунају подстицаји од стране државе.
Друга воћна врста по оствареном профиту је јабука. Код ње је је највише урађено на увођењу савремених технологија, подлога и сорти. Јабука је јако захтевна воћна врста што се тиче технологије, али је високоакумулативна и захтева пуно људског рада – око 750 до 800 часова по хектару. Ако томе додамо и класирање јабуке, где где за 200 тона треба 1.500 часова рада, онда је јасно колико јабука ангажује радне снаге. Само од извоза јабуке Србија годишње зарађује преко 120 милиона долара. За подизање засада јабуке с противрадним мрежама и фертиригацијом потребно је издвојити од 40.000 до 45.000 евра, што зависи од броја садница по хектару. Покрајина и држава дају око 50 одсто. Инвестиција се отплаћује од 5. до 6. године. Произвођачи који немају хладњачу остварују профит од 8.000 до 12.000 евра, зависно од приноса, квалитета, сорте и цене. Овде је рачунат принос од 55 до 60 тона по хектару. Неке компаније остварују принос у просеку и 75 до 80 тона по хектару. Произвођачи који имају хладњаче и калибртаоре с оваквим приносом могу остварити профит, зависно од сорте и цене, од 20.000 до 25.000 евра, некад чак и више.
И јагода, малина и трешња брзо враћају уложено
Код јагоде у савременој технологији узгоја на гредицама и фолији инвестиција по хектару износи око 15.000 евра, повраћај око 50 одсто од субвенција државе и Покрајине, две године траје берба. Чиста зарада је од 7.000 до 12000 евра по години, зависи од сезоне. Ова година била је рекордна по приносу и просечној цени. Ове године сорта јагоде Clery на неким плантажама имала је принос и до 25 тона по хектару, а просечна цена је била око 1,5 евра. С оствареном производњом од 25.000кг/x 1,5 евра остварује се приход од 37.500 евра. Ако су трошкови 0,50 евра/кг, за 25.000 кг трошкови износе 12.500 евра, а добит је око 25.000 евра по хектару и – тако је ове године било код најбољих.
Код малине за заснивање засада с противградном мрежом потребно је издвојити око 30.382 евра по хектару. С приносом од 12 тона по хектару и с просечном ценом од 1,6 евра инвестиција се отплаћује у четвртој години, и то ако се не рачунају подстицаји државе.
Код трешње инвестиција у савремене засаде с противградним системом, фертииригацијом, савременим сортиментом на подлози Гизела 5 износи између 40 и 45.000 евра по хектару, а Покрајина и држава враћају произвођачу око 45 до 50 одсто уложеног. Повраћај уложених средстава је у петој или шестој години. Принос може да се оствари од 12 до 15 тона по хектару. Просечна цена у последње четири године за квалитетну трешњу је око 1,9 евра. Трошкови производње су око 55 одсто.
За све ове воћне врсте важно је да су посађене у одговарајућим агроеколошким условима, како би се отклонила потенцијална штета од ниских зимских температура и пролећних мразева.
проф. др З. Кесеровић
Добро јутро бр.580 – Август 2020.
