Насловна ТЕМЕ ЖИВОТ ИЗ НЕБОЈШИНЕ ШКОЛЕ О ЛЕКОВИТОМ БИЉУ ИЗАШЛА 27. ГЕНЕРАЦИЈА ПОЛАЗНИКА: Сокобања центар...

ИЗ НЕБОЈШИНЕ ШКОЛЕ О ЛЕКОВИТОМ БИЉУ ИЗАШЛА 27. ГЕНЕРАЦИЈА ПОЛАЗНИКА: Сокобања центар српских травара

67

Пише: Светозар Карановић

Сокобања, опасана планинама, шумама, пространим теписима ливадских трава, поштеђена сваког загађења и одавно препозната као зелено срце Србије, била је почетком јула главни град сакупљача самониклог лековитог биља. Из њеног зацело најзеленијег колектива, породичне фабрике чајева „Адонис“ Небојше Станојевића, која ове године слави 30. рођендан, потекла је пре пуних 27 година иницијатива да се знање, сабрано у „Адонису“, и лепота и снага природе, од Бога дата овој бањи, поделе с целим светом. Вођен истом идејом, предузимљиви, неуморни и тада млађани Небојша основао је Удружење за лековито биље Србије „Др Јован Туцаков“ којим још увек председава.

Тако је од 1994. године до данас сваког јула, Сокобања неколико дана домаћин људима из целе Србије, па и из околних земаља, које везује и краси посвећеност здравом животу, љубав према природи и према њеним најлепшим и најмоћнијим даровима. Реч је о догађају који су организатори, компанија „Адонис“ и Удружење „Др Јован Туцаков“ назвали Обука о познавању самониклог лековитог биља. Значај догађаја неупоредиво надраста сам његов назив. То је и прави празник природе и здравља, поучан и упечатљив не само за његове учеснике; он обогаћује и оплемењује бањске садржаје, а Сокобања му се достојно одужује и диже га на ниво општинске светковине на Ивандан, 7. јула, уједно и дан народног траварског свеца Светог Јована Биљобера.

Свечани финиш озбиљног посла

И ове године је, на самом крају обуке о лековитом биљу, а на дан траварског свеца одржано традиционално такмичење у плетењу венчића од биља. Био је ту и жири, венчићи су имали бројеве без имена ауторки и, на крају, најлепшом је проглашена креација новосадске лекарке, педијатарке др Душанке Митровић.

– Ја плетем венце од ивањског цвећа од своје шесте или седме године – открила нам је тајну своје победе Душанка која воли природу и у школу је дошла да научи шта и како да бере и како да користи њене дарове. – Томе ме је научила моја дивна пријатељица, бакица Нада из мог комшилука у Сивцу, у Бачкој, у којем сам одрасла, и њој посвећујем ову награду.

You need to login to view the rest of the content. Please . Not a Member? Join Us