Наши стари у припреми оброка водили су рачуна о томе да одвајају остатке од поврћа: љуске кромпира, врхове целера, рена и першуна, „срце“ салате, како би их спремали за нови расад. Данас се то зове рециклажна производња поврћа и од велике је користи на малом поседу. Баштовани широм света, којима је повртњак хоби или тек производња за породичне потребе, још пре неколико деценија кренули су стопама наших бака и почели да промовишу рециклажу и разрађују начин како да добију младе биљке од остатака старих.
На тај начин може да се уштеди и доста новца. Реч је о потпуном коришћењу природних процеса и способности неких биљака да из одређених својих делова развију нови корен и регенеришу се. Али, ту способност немају све биљке, а у групу оних које могу да се регенеришу спадају кромпир, црни и бели лук, шаргарепа, репа и друге коренасте биљке, целер, рен, зелена салата и остало лиснато поврће, купус, босиљак, нана, коријандер…
Кућица кромпира из парчета коре
Могућност да узгоје кромпир из остатака често користе домаћице на селу. Оне знају да се сви крупнији делови кромпирове коре, комадићи љуске који садрже “око” – мала обојена удубљена из којих расту клице – могу да се посаде и од њих да се добију нове биљке. Покупе се остаци љуски, оставе да се мало осуше преко ноћи и посаде у саксију напуњену земљом, с “оком” окренутим према горе, на потпуно исти начин на који се сади семенски кромпир. За кратко време појавиће се зелени листићи и, када биљчица мало порасте, пресади се у башту, где ће наставити да расте.
Црни и бели лук могу поново да се узгоје из корена луковице. Узме се део са базом лука и стави у плитку посуду, напуњену водом. За кратко време ће се појавити млади листићи, из којих ће се временом развити и нова биљка младог лука која може да се једе или да се пресади у башту.
Шаргарепа, першун, повртна репа такође могу да дају нову биљку. Одсеку се врхови где се листови и стабљика спајају са кореном, ставе у посуду с водом, и нови, зелени врхови почеће да расту за неколико дана и развиће розету. Зелени листићи могу да се користе док расту, или, ако им допустите да наставе раст, да се пребаце у земљу и наставе да се развијају и дају нову биљку.
Целер је једна од биљака најлакших за узгој из остатка. Потребно је одрезати дно целера, пуно неправилних коренчића и ставити га у плитку посуду с мало топле воде на дну. Посуду треба чувати на сунчаном и релативно топлом месту. После десетак дана листови ће почети да расту, и могу се резати према потреби и употребљавати као зачин, или,поново их посадити у башту и омогућити им да порасте у биљку пуне величине.
Листови зелене салате и другог лиснатог поврћа могу да се секу док је биљка у земљи, а она ће поново да расте. Такође, из салате и другог лиснатог поврћа може поново да никне нова биљка, тако што се део корена стави у воду и сачека се да израсте сет листова. Поред тога, зелена салата може да се обнови и од појединачних листова. Они се прво цели на трен потопе у воду, ставе у посуду с мало воде на дну и држе на сунчаном месту. У року од недељу дана требало би да се формира нови корен, и нова биљка може да се пресади у врт.
Стари корен купуса је често добра „садница“ за ново поврће. Када се одсече главица, на бази с кореном се направи рез у облику крста и остави се у земљи. На њој се формира друга главица, наравно, мања, али опет, добије се још једна биљка. Као и код салате, листови купуса могу да се стимулишу да пусте корен и да формирају нове биљке.
Рен из врхова и резница
У кухињама широм Србије рен се традиционално највише користи током зимских месеци као подлога за сосеве и разне прилоге за месна печења, а у исхрани се користи и лист од кога се припремају варива. Ко је заборавио, да га подсетимо. Рен је биљка која формира изузетно јак вретенаст корен, а може достићи чак и 150 центиметара у дубину. Може се вадити и два, па и више пута у току године, јер богати сплет бочних коренчића, када се извади главни,остаје у земљи и наставља да расте и формира нову биљку. Често се за упорну особу каже да је као рен. Када се припрема за трпезу, с корена се одстрани горњи део на којем су листови и одсеку се бочни корени. А све то је „садни материјал“ за нове биљке. Рен захтева квалитетно, дубоко и хранљиво земљиште. Зато се најчешће гаји на рубу баште, на месту на којем се формира компостиште, али ова биљка може се гајити и у већој посуди. Веровали или не, рен се некада гаји чак и као декоративна биљка.
Када се корен вади из баште, с њега се прво одстране листови, млади се сачувају за вариво, а стари одложе у компостарник, и опере се. Ако се купи у маркету или на пијаци, он је већ сређен. Пре припреме за јело с њега се одсеку врх и бочни коренчићи. Врх се стави у плитку посуду с водом да би се подстакао раст нових листова. Од бочних коренова, дебљине један до два центиметра, праве се нове резнице које се прво утрапе, а у марту посаде у башту. Пре него што се утрапе, оне се „обраде“: на вршном делу се секу равно, док доњи део мора бити укошен, а треба да буду дуге од 15 до 25цм.Трап се прави од песка, а у кућним условима може да га замени и гајбица напуњена песком. Чим се земљиште открави, резнице се ваде и саде у башту, а то је обично у марту. Пре садње се прво припреме, грубљом тканином се одстране средишњи пупољци и оставе само два – вршни који ће дати листове, и доњи из којег се развија корен. Резнице се могу садити вертикално, косо или хоризонтално. А дубину садње одређује тип земљишта. На лакшим се саде на дубину од шест, а на средње лаком земљишту на два до четири центиметра.
Широк спектар лековитог и зачинског биља може лако да се узгаја из резница и остатака. Ставите стабљику дужине око 10цм у чашу воде, пазећи да су листови доста изнад нивоа. Врло брзо ће почети да расте корен, и чим он добро израсте, ове резнице могу да се пресаде у саксије или директно у башту.
Ђумбир као украс и свеж зачин
Ђумбир је познат и као украсна биљка, али и захвална за рециклажно гајење. Довољно је посадити га у посуду са земљом и он ће целе године бити украс терасе или кухиње. Одрежите комадић гомоља ђумбира и посадите у посуду са земљом, коју треба држати на осунчаном месту. Земљу одржавати влажном. Након што биљка израсте, може се цео корен извадити, или се само одреже комадић гомоља, а остатак биљке врати у земљу. Биљка ће наставити да се развија.
Свежа здрава храна на дохват руке
Предности оваквог начина гајења поврћа су многобројне. За први корак, односно клијање, потребно је тек мало земље, песка или шљунка. У неким случајевима довољна ће бити и само посуда с водом. Поједине биљке врло брзо ће се развити и бити спремне за конзумацију. Остале се након клијања пресађују у земљу, како би наставиле да расту.
Друга предност је у томе што не морају да се купују семе или саднице, чиме се штеди новац и на крају, време за обилазак продавница семенске робе. Овако узгојене биљке су увек надохват руке. Имате приступ квалитетном и свежем еколошком производу током целе године. Баштовани су сигурни да конзумирају храну у којој нема пестицида, хербицида и осталих штетних супстанци.
