Ако не знате да препознате добру ракију, треба само да следите љубитеље јаке капљице и да видите где они купују. Тако смо се на недавном Сајму етно хране и пића нашли пред штандом „Голијске сузе“. Домаћин Жељко Чешљарац из Рашке точио је своју ракију многобројним дегустаторима, а није се устезао ни да наточи и себи и наздрави.
Текст и фото: Зорица Драгојевић
– Ја је пијем тридесетак година и код лекара не идем – одговорио је, са широком осмехом на лицу, на примедбу да је превише јака. – Таман је каква треба да буде, 18 гради или 45 степени, чиста као планинска роса у селу Трнава између Копаоника и Голије, где моја супруга и ја са ћерком и два сина, гајимо око хиљаду стабала шљиве у чистом природном окружењу. И ту остајемо.
Сакупљају ручно и ваде коштицу
Цела породица била је на Сајму у Београду. Њих петоро, насмејаних, веселих и румених лица, модрих коса, изгледали су као тим су који зна само за победе. Открили су нам своју намеру да саде нове шљивике, да повећају производњу и да њихову ракију пију људи широм Србије.
– Ми смо породично газдинство – објаснио нам је Жељко. – У нашим шљивицима су стенлејка у малим количинама, највише чачанка родна, чачанка лепотица, а имамо и сто стабала наше аутохтоне сорте моравке. То је стара шљива, мало је има и карактеристична је за наш крај. А из тих шљивика и од тих шљива настаје одлична ракија, добијена купажом „Голијска суза“.
Шљиве скупљају ручно, јер тако знају да су сваку прегледали и да је само најквалитетнија ушла у буре и џибру. Одвајају само моравку и њу посебно пеку, а остале – стенлејку, чачанску родну и лепотицу – мешају и праве купажу. На ту купажу додају 10 до 15 посто моравке, од које ракија добија специфичну арому, мирис и укус. Та наша домаћа шљива је нешто посебно, истиче Жељко који је, пратећи технологију и напредак у печењу ракије, одлучио да шљиву чисти од коштице.
– Имамо пасирку и откоштавамо шљиву, јер се тако добија бољи квалитет. Одстрањујемо коштицу, јер има штетних материја које би могле да пређу у кљук или џибру, у зависности од тога како је ко зове. Проблем је и код саме дестилације, јер се дешава да код калемљених шљива пукне коштица и да уђе у дестилат – објаснио нам је Жељко.
