Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ IZBOR ZEMLJIŠTA ZA SADNJU: Černozem voću najviše prija

IZBOR ZEMLJIŠTA ZA SADNJU: Černozem voću najviše prija

Сувише глиновита и лака нису погодна за успешну производњу, код тешких је неопходна поправка, а то је скупа агротехничка мера. На песку се може организовати успешна производња, поготово јабуке, трешње, вишње, кајсије, шљиве и крушке, али уз веће уношење стајњака и наводњавање.

70489
Фото: Pixabay

Prof. dr Keserović ističe da pre nego što se podigne voćnjak treba uraditi hemijsku, fizičku i biološku analizu zemljišta. Posebno se mora obratiti pažnja na sadržaj humusa i hranljivih materija, odnosno kalijuma, fosfora i azota, kao i na pH zemljišta.

Prilikom podizanja voćnjaka mora se obratiti pažnja na izbor zemljišta. Najbolje je da ono bude između peskovite ilovače i ilovaste peskuše, ili da je aluvijalno-deluvijalnog porekla.

– Černozem je izvrsno zemljište za voćnjake – objašnjava prof. dr Zoran Keserović. – Suviše glinovita i laka nisu pogodna za uspešnu proizvodnju. Kod teških mora se prethodno sprovesti njihova popravka, a to je skupa agrotehnička mera. Što se tiče peska, na njemu se može organizovati uspešna proizvodnja, pogotovo jabuke, trešnje, višnje, kajsije, šljive i kruške, ali uz veće unošenje stajnjaka i navodnjavanje. Jabuke daju dobre rezultate na peskovitim zemljištima ako su kalemljene na sejancu i bujnim vegetativnim podlogama, odnosno na slabije bujnim uz navodnjavanje. Zasadi na ilovičastim, kao i glinovitim zemljištima, mogu dati isto dobre rezultate, dok zemljišta koja imaju visoki procenat kalcijum-karbonata (više od 20%) nisu povoljna za krušku, breskvu, trešnju i jabuku jer se javlja hloroza.

Najpovoljniji tipovi zemljišta za podizanje zasada kruške su oni koji imaju odnos gline i peska 60:40 i dubinu aktivnog sloja 100 do 120 centimetra. Za uspevanje šljive najviše odgovaraju gajnjače i lake smonice. Breskvi odgovaraju laka, duboka i plodna tla. Naše savremene plantaže breskve nalaze se na ovim tipovima zemljišta u Vojvodini na takozvanom ogajnjačenom černozemu u podnožju Fruške gore, u severnoj Srbiji na gajnjačama, na podzolima, degradiranim crvenicama itd.

Za kajsiju su najpovoljnija peskovita do glinovito-peskovita zemljišta. U pogledu sastava, ovoj vrsti najviše odgovaraju zemljišta koja sadrže sitnog peska 60 do 65%, s tim da frakcija gline bude od 35 do 40%. Takva zemljišta su laka, rastresita, dovoljno propusna za vodu i imaju izvanrednu poroznost.

Trešnje na sejancu divlje trešnje dobre rezultate daju na peskovitim ilovačama, aluvijalnim gajnjačama, karbonatnim černozemima, dok na podlozi magriva ova voćka može dobro uspevati i na suvim, manje plodnim i nešto krečnijim zemljištima. Višnje mogu da uspevaju skoro na svakom tipu zemljišta, s izuzetkom onih krajnje nepovoljnih kao što su teška, vlažna, zaslanjena, krečna, jako kisela ili jako alkalna zemljišta. Ipak, višnji najviše odgovaraju lake peskovite ilovače, aluvijalni i karbonatni černozem.

Orah dobre rezultate daje na černozemima i degradiranim černozemima, na aluvijalnim crnicama i na drugim dubokim i dovoljno rastresitim zemljištima pored reka. Kesten više voli zemljišta sa neutralnom reakcijom do blago kisele ili blago alkalne reakcije. Leska kalemljena na mečju lesku uspeva i na karbonatnim zemljištima, dok nekalemljena bolje rezultate daje na zemljištima sa neutralnom i blago kiselom reakcijom.

Dr Keserović ističe da pre nego što se podigne voćnjak treba uraditi hemijsku, fizičku i biološku analizu zemljišta. Posebno se mora obratiti pažnja na sadržaj humusa i hranljivih materija, odnosno kalijuma, fosfora i azota, kao i na pH zemljišta. Zemljišta treba da sadrže oko 3% humusa, 15 mg fosfora (P2O5) i oko 25 mg kalijuma(K2O) na 100 grama suve zemlje. Ukoliko zemljište ne sadrži ove optimalne količine, treba obaviti agromeliorativnu popravku zemljišta. Svakako da odgovarajućem zemljištu treba prilagođavati vrstu, sortu i podlogu.

Savremene voćnjake treba podizati samo na zemljištima koja su prethodno privedena kulturi. To znači da se ono prvo mora dobro očistiti od šiblja, dugogodišnjih korova, korenja i kamenja, i da se izravna teren da bi se olakšala obrada i sprečilo zadržavanje vode u depresijama. Preporučuje se da se takvo zemljište odmori dve do tri godine, da se gaje leguminozne biljke, a da se izbegava podizanje zasada nakon gajenja pojedinih vrsta povrća i voća. Vrste koje nisu dobri predusevi za voćke su jagoda, paprika, paradajz, patlidžan, krompir, dok su najbolji predusevi pasulj, soja, grašak, strna žita. Na parcelama na kojima se želi podići voćnjak, mogu se godinu dana pred sadnju gajiti ratarske kulture koje ranije završavaju vegetaciju, da bi se nakon toga na vreme pripremilo zemljište ili zasejale neke leguminozne biljke koje brzo rastu i mogu biti zaorane prilikom rigolovanja.

 – Nakon što se obavi rasturanje organskih i mineralnih đubriva, pristupa se dubokom oranju, rigolovanju ili podrivanju zemljišta – objašnjava dr Keserović. – Dubina oranja zavisi od voćne vrste koja se sadi, podloge i tipa zemljišta i iznosi do 40 centimetara, a rigolovanja od 40 do 70, dok se podrivanje radi na 60 do 70 centimetara. Ako su tereni pod većim nagibom, onda se mora pristupiti pravljenju terasa ili sprovoditi rigolovanje u pravcu redova širine 2–3 metra.

Rigolovanje je najbolje obaviti u avgustu ili septembru, mada, ako je lepo vreme, moguće je i u oktobru, pa i početkom novembra. Posle ove obrade zemljište treba ostaviti 1 do 2 meseca da se lagano slegne. Posle sleganja, ako se sadnja obavlja u jesen, treba obaviti finu pripremu zemljišta. Ako se sadnja radi u proleće, tada se fina priprema obavlja u toku februara ili početkom marta. Izrigolovana površina prvo se priprema teškim tanjiračama, a neposredno pred sadnju se prolazi setvospremačem ili drljačama.

Umesto rigolovanja, sve češća praksa je da se priprema zemljišta za podizanje zasada otpočne podrivanjem. Ovo je pogotovo preporučljivo ako je oranični sloj plitak. Podrivanje se obavlja podrivačima. Njega je preporučljivo uraditi i uzdužno i poprečno po parceli. Dva-tri dana pre sadnje se obavlja fina priprema zemljišta setvospremačima, frezama ili drugim odgovarajućim mašinama.

S. Malinović

Dobro jutro broj 570 – Oktobar 2019.