Јагоду, без обзира да ли се гаји на плантажама или мањим површинама на окућници, ваља превентивно заштитити од паразитних гљива које изазивају сиву пегавост листова Mycosphaerrella fragariae и сиву трулеж плодова Botrytis cinerea.
Обе гљиве презимљавају у зараженим остацима око жбунова и било би добро, ако то јесенас није урађено, да се сви суви остаци покупе и спале, а биљке од пегавости превентивно заштите први пут неким од фунгицида на бази бакра, а десетак дана после и Promesom или Akordom. Важно је да се с прскањем заврши до прецветавања.
Пегавост листова јагоде се редовно јавља током кишовитих пролећа, на биљкама у густом склопу, закоровљеним парцелама, и на подручјима где су јаке росе. У пролеће се на зараженим листовима виде округласте, светле пеге мркоцрвенкастих ивица. Спајањем и ширењем пеге обухватају велику површину листа, који се суши. Могу се наћи и на стаблу, листовима и плодовима, са којих се у вегетацији остварују нове заразе.
Сиву трулеж плодова јагоде изазива гљива која заражава и грожђе, малине, купине и друго воће, а има и исте симптоме. Јавља се пре зрења плодова, и ако су у том периоду јаче кише, на незаштићеним парцелама може да уништи већи део рода. Откривају је пеге прекривене сивом навлаком од плодоносних органа, којима се зараза шири на здраве бокоре. У оквиру пега ткиво омекшава и труне, а када се болест открије – за заштиту је касно. Због тога јагоду ваља штитити превентивно. Дозволу за заштиту јагоде од сиве трулежи имају Mythos i Pehar (каренца 14 дана) и Signum (каренца седам дана), а прска се од почетка цветања до пред почетак промене боје на плодовима, водећи рачуна о каренци.
С.М.
Добро јутро број 540 – Април 2017.
