Након што је неколико година провео у иностранству радећи у угоститељству, Јанош Деметер решио је да се врати у родни Бечеј, оснује породицу и посвети се пољопривреди. Пре четири године је основао пољопривредно газдинство „Деметер“ и почео да узгаја француске алпске козе, а убрзо затим и да производи сиреве од козијег млека.
Пише: Зорана Љубојев
– Још 2016. видео сам прилог о козару из Кумана Рајку Варадинцу, од којег сам две године касније и купио прве јариће, њих 18. Исте године сам у Црвенки с једне фарме набавио и јарца. Одмах су се и парили, тако да смо 2019. добили прве јариће и почели да производимо козије млеко. Француска алипина, иначе, даје за нијансу мање млека него бела санска коза. Али, за разлику од ње, млеко алпине, па и сир, немају тај снажни, карактеристични мирис и зато су више цењени – објашњава Јанош Деметер и додаје да много дугује породици Џигурски из Бечеја, која поседује фарму крава и која му је несебично помагала када је почињао.
Идеја о преради козијег млека се, каже наш саговорник, родила док је радио у елитним ресторанима и хотелима у Паризу и Лондону, где је имао прилику да окуси различите врсте козијих сирева.
Јанош, заједно са својом изабраницом Оршољом, данас води бригу о 20 музних грла и двадесетак јарића. Њихово стадо дневно у просеку даје око 60 литара млека, а да би оно било што квалитетније, важна је правилна и избалансирана исхрана, објашњава млади пољопривредник.
– На жалост, немамо своју земљу те не можемо да производимо храну за козе, већ је купујемо. Надам се да ћемо у наредном периоду узети у аренду нешто земље, како бисмо сами производили оно што нам је потребно. Наше козе бораве у штали, јер немамо услове за испашу, која је далеко исплативија у овој производњи. Ипак, омогућили смо им да бораве у дворишту на свежем ваздуху. Што се тиче исхране, мешамо концентровану храну, а поред тога им дајемо и детелину – прича Деметер.
Сиреве је, каже, сам научио да прави, а занат је „крао“ од проверених мајстора. Испрва је испробавао различите рецепте, да би данас својим купцима могао да понуди најквалитетније козије сиреве, направљене искључиво од млека ове животиње.
– Производимо млади сир, полутврди, димљени, с разним зачинима, са брусницом, у маслиновом уљу, кефир и кисело млеко. Осим локалног становништва и мештана из околине, наше производе користе и у појединим ресторанима у Новом Саду. Задовољни смо јер нам се купци стално враћају и хвале нас, а то нам даје ветар у леђа. Морам да напоменем да у наше производе не додајемо никакве адитиве. Осим млека, користимо сирило и со, за сиреве који су слани – каже Деметер.
Да би се неко бавио овим послом, најпре мора волети животиње, каже наш домаћин и додаје да потребан мукотрпан рад, труд и стрпљење. Поред тога, потребан је известан капитал за почетак производње.
– За једно уматичено женско јаре потребно је издвојити између 100 и 150 евра, а ја сам јарца, ономад, платио око 300 евра. Држава даје субвенције по грлу у износу од 7.000 динара. Та помоћ много значи и добро дође да се покрије период кад су засушене – каже овај Бечејац.
Лакон овце и кисело млеко
Јанош и Оршоља имају озбиљне планове на пољу производње козијих производа, који изискују повећање броја грла, као и изградњу мини млекаре, будући да све праве у кухињи. Поред тога, окренуће се и узгоју оваца.
– Моја изабраница и ја планирамо да ове године увеземо 15 грла млечне лакон овце. Реч је о француској сорти која није заступљена код нас. Циљ нам је да за коју годину достигнемо неких 40 до 50 грла и да озбиљно производимо овчије кисело млеко. Поред тога, жеља нам је да комплетну сточарску производњу пребацимо на неки салаш у околини Бечеја – појашњава Јанош Деметер.
