Iako svakom patogenom organizmu odgovaraju određeni uslovi i prisustvo biljnih domaćina kako bi se nesmetano razvijali, sa promenom globalne klime dešava se da insekti uspeju veoma lako da se prilagode novim područjima, klimatskim uslovima i biljkama domaćinima. Njihovo prisustvo uzrokuje veoma značajne štete i tamo gde ranije nisu bili zabeleženi.
Japanska buba poreklom je iz severoistočne Azije (severna Kina, Japan, daleki istok Rusije) gde ne predstavlja problem jer ima dosta prirodnih neprijatelja. Invazivna vrsta je u Severnoj Americi gde ima više od 300 domaćina (79 familija), uključujući drvenasto (ruža, vinova loza, hmelj, breza, lipa) i zeljato bilje (soja, lucerka pasulj i kukuruz). Prva populacija japanske bube u Evropi otkrivena je 2014. u blizini Milana u Italiji, a 2017. godine u Švajcarskoj gde se najverovatnije proširila iz Italije.
Pripada porodici Scarabaeidae. Ima jednu generaciju godišnje i veći deo života provodi kao larva, dok je samo 30 do 45 dana u stadijumu odrasle jedinke (imaga). Providna do krem bele boje, jaja ženka polaže pojedinačno ili u malim grozdovima tokom leta u vlažnim travnjacima bliže površini zemljišta.
Nakon dve nedelje izlegu se larve (krem bele boje) koje prolaze tri larvena stadijuma. Najpre se hrane finim korenčićima i organskom materijom, a rastom poprimaju karakterističan oblik slova „S”. Tada postaju proždrljive i mogu izgrizanjem grubljeg korenja napraviti značajnu štetu. Najviše joj pogoduju travnjaci i pašnjaci sa vlažnim ilovastim zemljištem.
Prezimljava odrasla larva u malim rupicama u zemljištu. U proleće izlazi i nakon četiri do šest nedelja pretvara se u lutku. Odrasle jedinke pojavljuju se krajem juna i odmah otpočinju sa hranjenjem, parenjem i polaganjem jaja. Odrasli insekti u polju javljaju se od juna do prve polovine novembra, a najučestalije krajem jula i u prvoj polovini avgusta kada nastaju i najveće štete. Njih mogu načiniti larve ili imaga na svim delovima biljaka. Larva štete pravi na podzemnim delovima, a ishrana imaga na nadzemnim delovima može se najlakše prepoznati po potpunoj defolijaciji listova.
Ishranu imaga započinju na vršnim delovima biljke spuštajući se nadole, uključujući i plod. Na listu se hrane tkivom između nerava ostavljajući za sobom samo skelet lista. Na laticama cveta vide se veliki delovi izgriženog tkiva nepravilnog oblika. Nalazi se i na plodovima koji, ako se nađu u međunarodnom prometu, mogu predstavljati način širenja štetočine.
R. D. J.
