Иако сваком патогеном организму одговарају одређени услови и присуство биљних домаћина како би се несметано развијали, са променом глобалне климе дешава се да инсекти успеју веома лако да се прилагоде новим подручјима, климатским условима и биљкама домаћинима. Њихово присуство узрокује веома значајне штете и тамо где раније нису били забележени.
Јапанска буба пореклом је из североисточне Азије (северна Кина, Јапан, далеки исток Русије) где не представља проблем јер има доста природних непријатеља. Инвазивна врста је у Северној Америци где има више од 300 домаћина (79 фамилија), укључујући дрвенасто (ружа, винова лоза, хмељ, бреза, липа) и зељато биље (соја, луцерка пасуљ и кукуруз). Прва популација јапанске бубе у Европи откривена је 2014. у близини Милана у Италији, а 2017. године у Швајцарској где се највероватније проширила из Италије.
Припада породици Scarabaeidae. Има једну генерацију годишње и већи део живота проводи као ларва, док је само 30 до 45 дана у стадијуму одрасле јединке (имага). Провидна до крем беле боје, јаја женка полаже појединачно или у малим гроздовима током лета у влажним травњацима ближе површини земљишта.
Након две недеље излегу се ларве (крем беле боје) које пролазе три ларвена стадијума. Најпре се хране финим коренчићима и органском материјом, а растом попримају карактеристичан облик слова „С”. Тада постају прождрљиве и могу изгризањем грубљег корења направити значајну штету. Највише јој погодују травњаци и пашњаци са влажним иловастим земљиштем.
Презимљава одрасла ларва у малим рупицама у земљишту. У пролеће излази и након четири до шест недеља претвара се у лутку. Одрасле јединке појављују се крајем јуна и одмах отпочињу са храњењем, парењем и полагањем јаја. Одрасли инсекти у пољу јављају се од јуна до прве половине новембра, а најучесталије крајем јула и у првој половини августа када настају и највеће штете. Њих могу начинити ларве или имага на свим деловима биљака. Ларва штете прави на подземним деловима, а исхрана имага на надземним деловима може се најлакше препознати по потпуној дефолијацији листова.
Исхрану имага започињу на вршним деловима биљке спуштајући се надоле, укључујући и плод. На листу се хране ткивом између нерава остављајући за собом само скелет листа. На латицама цвета виде се велики делови изгриженог ткива неправилног облика. Налази се и на плодовима који, ако се нађу у међународном промету, могу представљати начин ширења штеточине.
Р. Д. Ј.
