Паралелно са сетвом кукуруза соје и сунцокрета ратари надгледају и како напредује пшеница јесенас засејана, јер њу ће прво жети и од ње добити и први приход у години. Био је сушни период и то их је и бринуло, али после кише, која није била равномерна на свим подручјима земље мало су одахнули.
Пшеница се опоравила, поново се зелени и бар на око не изгледа лоше. Стручњак за пшеницу проф. др Мирослав Малешевић навео је да је стање пшенице задовољавајуће.
– Имајући у виду услове за заснивање овогодишње производње, поготово стање са минералним ђубривима и различитим могућностима њихове набавке и примене, као и неповољне временске услове током прихрањивања, може се рећи да пшеница добро изгледа. Ипак је већина произвођача употребила неке количине ђубрива, свесна да њихов изостанак значи сигурно смањење приноса. Има произвођача који су применили редовне количине НПК хранива, мада је њих свега 30-40 одсто и код тих произвођача пшеница изгледа веома добро и налази се у фази 2. или чак појави 3. коленца – каже Малешевић и додају да је ово период када сва озима стрна жита прелазе из вегетативне у генеративну фазу. –У том периоду се лако уочавају сви недостаци на усевима. Мањак неког храњивог елемента би се морао што пре надокнадити јер, ако дефицит потраје, смањиће се капацитет за принос.
И ратари су углавном задовољни како усеви напредују, али наглашавају да се на њивама уочава да још треба кише и примећују да влада шаренило у погледу напретка усева.
– Лепо се зелени и расте, али фали још падавина – казао је пољопривредник Аца Летић са Ченеја, који се спрема за прво прскање пшенице.
Аграрни аналитичар из Новог Сада Бранислав Гулан каже да је за домаће потребе довољно упола мање од посејаних површина под пшеницом.
– Да би имали довољно за потребе становништва, робне резерве и семе не треба нам више од 1.550.000 тона жита и 300.000 хектара посејаног хлебног зрна, а ми сејемо и више него дупло него што нам треба – казао је Гулан.
Извор: Дневник
Фото: Pixabay
