Колико сте пута појели бели лук јер знате да је здрав, да је једно чено дневно одлично за имуни систем, да је један од најбољих зачина за свако јело, а после тога провели цео дан варећи га и говорећи себи како следећи пут неће бити тако или га нећете ни јести. За све вас који имате тај проблем решење је „блек гарлик“ – црни бели лук, ферментисан месец дана како би добио слаткаст укус, изгубио специфичан мирис а остао здрав. Производи га на свом газдинству четворочлана породица Вујанић из Свилајнца.
– Блекгарлик је заправо ферментисани бели лук и није лака ферментација у питању. У питању је споро кување у трајању од месец дана на одређеној температури и влажности ваздуха. Наравно, није то право кување, тако се само зове. Након кувања у луку се десе разни процеси где он постаје црн и слаткаст и изгуби онај непријатни мирис – објашњава најмлађи из породице, Никола. А шта се луку заиста деси и зашто је црн?
– Алицин, који је природни антиоксиданс, се стабилизује, док је у класичном белом луку нестабилизован. Када поједете пар ченова класичног белог лука неколико дана их варите, тело се бори и имате онај непријатни мирис, а то код блек гарлика не постоји јер је алицин стабилизован, мање га има али га тело боље користи – за оне који тешко подносе бели лук ово је одлично, притом проверено, јако укусно и лепо упаковано решење.
– У нашим паковањима имамо само ченове у теглицама од 35 грама и 70 грама, затим лук у багремовом меду који је одстајао три до шест месеци, имамо га и у праху и одличан је за чорбе и гулаше, а наш најновији производ је посни мајонез који можете у било какав сендвич да ставите и фантастичног је укуса – задовољан је са разглогом, јер је њихов производ изазвао велику пажњу и потражњу.
– Многи нас питају како смо дошли на идеју за овај производ. Морам да вам признам сасвим случајно. И то је наша породична идеја. Пре четири године посадили смо на хектар земље посадили бели лук и добили шест и по тона са којима, најискреније, нисмо знали шта ћемо да радимо јер нисмо размишљали о пласману. Онда смо се сетили да нико у нашем окружењу нема блек гарлик и да је то здрав производ о коме смо понешто чули. Распитали смо се како и шта, мало проучавали и решили да кренемо у производњу, па шта буде. Ево већ годину и по дана посећујемо ноћне маркете, сајмове, а пре неких месец дана смо ушли и у продавнице – поред оних који се први пут сусрећу са овим производом има и оних који су га већ конзумирали.
– Задовољни смо како људи прихватају наш производ, јер њих доста воли бели лук, а има проблем с његовим варењем. Када чују да је здравији и да се не осећа, лагано га купују и конзумирају. Његова цена јесте за наше услове мало висока, али једноставно мора тако, јер месец дана троши струју и то је највећи проблем. Највећа похвала нам је када странци купе наш производ и кажу „вау па нисмо знали да и у Србији постоји блек гарлик“. Ево, постоји – задовољно је констатовао Никола Вујанић.
Текст и фото: Зорица Драгојевић
