Неки пчелари не само да не спречавају природно ројење, него му се чак радују. Међутим, данас напредни печлари избегавају природно ројење, јер су свесни штетности оваквог начина деобе пчела, посебно у време цветања главних медоносних биљака.
Приликом тзв. ројевне грознице пчеле ништа не раде, очекују сазревање матице у матичњаку, губи се драгоцено време на чувању и хватању ројева и паша те године углавном пролази без меда. Ако већ дође до појаве и знакова ројења, а то се препознаје по залеженим матичњацима, тада не помаже ни изрезивање матичњака. Чак се немила појава продужава, пчеле поново граде матичњаке и матицу присиљавају да их залеже. Тако се губи време, а пчеле не уносе нектар и не прерађују га у зрели мед. У том случају најбоље је потражити стару матицу и на истом оквиру заједно са пчелама и младим леглом пренети у празну кошницу. С леве и десне стране оквира треба додати још неколико оквира са сатним основама, а на странама по један оквир с медом. Затим се стара кошница пренесе на ново место удаљенио два-три метра од старог. На место старе кошнице ставља се нова с матицом и додатим оквирима. У старој кошници се изрежу сви неразвијени матичњаци и осатве само два најбоља на средини сатине. Следећег дана све старије пчеле (сабирачице) враћају се с паше на старо место, у нову кошницу. На овај начин је прекинут нагон за природним ројењем.
– у кошници не треба држати матицу старију од две године и ону чије пчеле имају склоност и наследне особине за често ројење;
– тескобе у кошници ваља избегвати додавањем сатних основа, ако је паша добра, јер, пчеле запослене лучењем воска и градњом саћа одвраћају се од честог ројења;
– за време јаких жега пчелама треба обезбедити правилну вентилацију, отварањем лета по целој ширини. Кошнице је пожељно држати испод стабала ради заштите од врућине и лакше оријентације пчела приликом повратка с паше;
– у кошници не треба држати сувише трутовског легла, јер, ово легло и одрасли трутови у пчелињој заједници изазивају јачи нагон за ројењем.
Р. Д.Ј.
