Резидба је посао који не би требало да заобиђе ниједан воћњак, био он у пуном роду или млад који ће се тек у наредним годинама окитити плодовима. И док се воћке „фризирају“, најбоље се види какво је здравствено стање стабала. Због тога, током резидбе, у џепу увек ваља имати блокчић и хемијску да се забележе запажања која ће, када се све заврши и одрезане гране изнесу из засада и спале или одложе за огрев, бити добар подсетник у планирању зимске заштите.
Пише: Светлана Мујановић
А зимски млаз има за циљ да смањи бројност штеточина и паразита које у одговарајућим стадијумима, отпорним на ниске температуре, презимљавају у крошњама воћака, на гранама и пупољцима. Препарат који ће се користити за зимско прскање зависи од воћне врсте и од штеточина и болести који сте запазили током резидбе.
Ипак, без обзира на врсту, постоји неколико универзалних правила. Зимско прскање треба обавити темељно, односно, ваља добро окупати свако стабло, тако да после завршеног третмана раствор употребљеног препарата буде видљив на свим деловима сваке воћке. Прска се по сунчаном и тихом времену, без ветра, а температура током прскања мора да буде изнад 8 степени јер, ако се ради минералним уљима, када је температура нижа, она се не лепе на штићену површину. Ево и битних детаља овог важног посла за поједине воћне врсте.
Јабука
Јабука се први пут прска када почне кретање сокова. Обично се користи комбинација неког бакарног фунгицида – Бакароксихлорид ВП-50, Купрозин, Фунгуран и слични, у дози од пет кг по хектару – и минералног уља – Галмин, Бело уље и слична, у дози од 25 л по хектару.
Овај млаз „чисти“ све штеточине које су зимско уточиште пронашле на стаблима јабука. Минерално уље их прекрива, онемогућавајући прелазак у следећу фазу развоја, због чега угину. Такође, кад се уље слије по кори, „одлепи“ штеточине од места на којем су били скривени, те угину. Слично је и с органима за презимљавање свих паразита. А бакар је ту да спречи развој и размножавање свих паразитних гљива и штетних бактерија.
Крушка
Крушка се први пут прска док вегетација мирује, комбинацијом препарата на бази минералних уља – у количини 30 л/ха. То могу да буду Галмин, Бело уље и друга уља, а ради сузбијања презимљујућих форми биљних вашију и препарата на бази хлорпирифос – Пиринекс у количини од 2 л/ха. Одрасли инсекти крушкине буве Psylla piri презимљавају у пукотинама коре воћака и, при крају зиме, када температуре пређу пет степени, почињу да се хране, сишући сокове из младих набубрелих пупољака. Када пупољци почну да бубре, тада се воћке штите други пут, и то фунгицидима на бази бакра – Бакароксихлорид ВП 50, Купрозин, Фунгуран и слични, у дози од 5 кг/ха. Млаз је намењен заштити од бактериозне пламењаче Erwinia amylovora.
Бресква и нектарина
Прво третирање у засаду брескве и нектарине треба обавити у мировању, бакарним препаратима у количини 5 кг/ха, ради сузбијања презимљујућих облика гљива – Stigmina carpophila, проузроковача шупљикавости листа коштичавог воћа и Monilinia spp. – проузроковача трулежи плодова. Други пут ове воћке се штите на почетку бубрења пупољака, односно, када се на врховима пупољака појави зелена тачка. За ово прскање предност треба дати препаратима Цирам 4 кг/ха, Браво или Дакофло 3 л/ха, ради заштите од, за ове воћке најопаснијег паразита, гљиве Taphrina deformans, проузроковача коврџавости листа брескве.
Шљива
Када на шљиви почну да бубре пупољци, време је за прво овогодишње прскање. Ради се комбинацијом фунгицида на бази бакра и минералних уља. За заштиту једног хектара потребно је 5 кг бакарних препарата.
Овим прскањем се зауставља развој гљиваPolystigma rubrum, проузроковача пламењаче шљиве, Puccinia pruni spinosae, проузроковача рђе шљиве и Monilinia spp, проузроковача трулежи плодова коштичавог воћа. Минерална уља треба да спрече штеточине које су ту презимеле да пређу у нову развојну фазу и крену да праве штету. За заштиту једног хектара шљивика потребно је 25 л Галмина, Белог, или неког другог уља.
Трешња и вишња
Трешња и вишња се први пут штите док спавају, и то фунгицидима на бази бакра. За заштиту једног хектара потребно је 5 кг фунгицида, а млаз би требало да онемогући презимљујућим облицима гљива – Stigmina carpophila, проузроковачу шупљикавости листа коштичавог воћа и Monilinia spp. – проузроковачу трулежи плодова коштичавог воћа, да се пробуде и започну нов развојни циклус и штету.
Кајсија
И кајсија се први пут прска док су воћке у фази мировања. Користе се фунгициди на бази бакра и у истој дози као и за све остале коштичаве воћке. Овим прскањем се кајсије штите од презимљујућих облика гљива Stigmina carpophila, проузроковача шупљикавости листа коштичавог воћа и Monilinia spp, проузроковача трулежи плодова, као и од епифитне популације бактерија из рода Pseudomonas spp.
