Дрво среће, снаге, здравља, младости, живота, љубави… Све ово се приписује храсту, који је такође синоним постојаности и снаге, чврстоће и материјалног богатства, али и ризница лековитих супстанци. Стабло храста је пуно позитивне енергије која се може осетити боравећи у његовој близини. Од давнина је познат у нашем народу и био сведок радости, ратова, патњи, преживљавања…
Свето дрво старих Словена, посвећено громовнику Перуну, ценили су и хришћени. За њега су знали стари Грци и посветили га Зевсу, Латини Јупитеру, а Германи громовнику Донору.
Међу бројним врстама које расту у низијама и долинама река, храст лужњак Qуерцус робор којим наша земља обилује, посебно у Мачви, Војводини и Поморављу је онај прави, лековит. Цвета у априлу и мају. Мушки цветови су дуге ресе, а женски појединачни или сакупљени у групама. Плод је жир који сазрева у септембру и октобру и омиљена је храна многих животиња и птица. Многи примерци достижу висину преко 40 метара, обим стабла преко два метра, а доживе старост и до триста година, али је забележено да су неки “славили” и хиљаду. Храстове шуме су станишта лековитог и шумског биља, разних врста гљива, лековите храстове сјајнице, па чак и тартуфа, најскупље гљиве на свету. И тако из године у годину, из века у век… Преживео је сва доба и недаће, расте и плодоноси. Храна и лек. Можда и добра зарада.
Колико знамо и користимо ове благодети природе? Један од њих који је упознао многе тајне овог светог дрвета и открио у ТВ емисији “Сасвим природно” код Јована Мемедовића је Павле Шојић, професор машинства у пензији који све дуже борави на Космају, ужива у природи и још увек је упознаје.
Више од 20 година овај природњак истражује жир у исхрани и лековита својства. На Космају који обилује храстовим шумама у нетакнутој природи постоји обиље сировина од којих овај познавалац немирног духа справља палету производа од жира, за које мало ко зна у нашој земљи.
Павле Шојић годишње преради две тоне ових шумских плодова. Ту су надохват руке, само треба знање и воља. Посебно му је интереснтан жир који је од давнина познат као замена за кафу. У народу прженим жиром, такозваном ”жировом кафом” лечене су многе болести, првенствено слабо варење, малокрвност и друге, због дејства танина. Овај домаћин прави три врсте брашна које се разликују по лековитим и хранљивим својствима, што се постиже различитом температуром пржења.Неопходан састојак исхране “космајског истраживача” су жирова пита, мусака, сир,жиромед,а као посластица палачинке с медом и шлагом.
Кафа од жира се лако прави. Треба да направите залиху млевеног жира и кувате по једну кашичицу, једном дневно за регулисање рада штитне жлезде, а за оне који су малокрвни, може и двапут дневно.
Зрели жир се огули и самеље у машини за млевење меса или неком јаком блендеру, у том случају га прво издробите. Пре припреме прво пропржите кашичицу млевеног жира, можете у истој џезви у којој ћете скуфати кафу, а затим прелијте врелом водом (1дл) и кувајте 10 минута. Једина разлика у односу на праву кафу јесте што овај напитак треба да процедите. Можете пити тако, а можете и додати мало шећера и млека.
Наука је већ доказала да жир садржи доста активних материја које за сада нису довољно искоришћене у фармацеутској индустрији, а најважније од њих су огромне количине гвожђа, бакра, фосфора и калијума.
Лековито лишће и кора
Храстови листови користи се за ублажавање зубобоље. Скувано у једнаким деловима сирћета и воде благотворно делује као облог, извлачи бол и смањује отеклине.
Употреба чаја од храстовог лишћа преносила се с колена на колено, припремала оболелим од туберкулозе, срчаним болесницима и онима који су се опорављали после тежих болести. Припремљен с вином и медом јача срце, зауставља крварење из желуца, црева, плућа и десни. Помаже и код упале бешике и грознице.
Храстова кора, богата танинима, органским киселинама, стероидима, катехинима, пантотенском киселином, витаминима Ц, ПП и групе Б има јака антисептичка својства. Благотворне су купке и облози код реуматских обољења. Користила се и као противотров приликом тровања алкалоидима и тешким металима.
