Повртари који биљке гаје на великом поседу већ знају колико је за успешну производњу важно да се поштује плодоред и да се правилно организује плодосмена. Доктора Жарка Илина, професора на Пољопривредном факултету у Новом Саду, питали смо како то да ураде мали баштовани који поврће производе за сопствене потребе а на пијацу изнесу само оно што претекне.
Право је умеће све то организовати на малом поседу, истиче проф. Жарко Илин, али није неизводљиво. Ево његових препорука.
Најпре – ваљан план
Прво ваља добро испланирати распоред леја у башти и смену врста у њима, водећи рачуна о редоследу сазревања, дужини вегетације, захтевима за светлошћу и хранивима. Основно правило је да се биљке из исте породице у истој леји гаје тек кроз три до четири године. У зависности од величине баште, прави се и различит распоред врста. У оним мало већим прво се направи списак поврћа које ће се сејати или расађивати. Затим се башта подели на четири дела, која не морају бити једнака.
У првој четвртини, која ће бити обилно пођубрена компостом или стајњаком, сеју се или расађују парадајз, паприка, купусњаче, тиквице, празилук. У другој четвртини, у коју се уноси мање органског ђубрива, треба сејати шаргарепу, паштрнак, першун, ротквице, спанаћ… У трећој четвртини, у коју се не уноси стајњак, сеје се боранија, пасуљ, грашак, зачинске биљке… Четврта је резервисана за вишегодишње биљке.
Следеће године врсте се смењују тако да се оне из друге четвртине сеју у прву, из треће у другу, а оне из прве четвртине гаје се у лејема које су лане биле трећа четвртина, која се обилно ђубри стајњаком. И тако се, из једне у другу вегетацију рокада понавља.
Само добре комшије у истој леји
Када се поврће гаји на малом простору, па чак и на окућници између две бетонске стазе, прво се одаберу врсте поврћа које ће нешто дуже остати у леји и направи план које ће биљке кратке вегетације моћи да их смене. На овако малом простору мора се више рачуна повести о доброкомшијском односу гајених врста, које врло често једна другу и бране од болести и штеточина.
И ову башту, без обзира колико она била мала, ваља поделити на три целине или леје. Тако, на пример, у првој леји први усев је грашак. Он обогаћује земљиште азотом и добро га припрема за купусњаче. У ивичним редовима предност има келераба, коју смењује салата. Тако ће се у неким деловима, у току само једне вегетације, гајити три до четири биљне врсте.
У другој леји први је спанаћ, који припрема земљиште за шаргарепу. Пошто њено семе споро клија, да се редови не би „загубили“, ваља простор између два реда обележити ротквицама. Тако се и у тој леји могу гајити три врсте поврћа које се међусобно подносе. Вичнији у ивичне редове могу расадити зелену салату, и ето и четврте врсте у истој леји. Салата и ротквице, као биљке кратке вегетације, извадиће се док шаргарепа не оформи богату розету и засени их.
Р.Д.Ј.
