Povrtari koji biljke gaje na velikom posedu već znaju koliko je za uspešnu proizvodnju važno da se poštuje plodored i da se pravilno organizuje plodosmena. Doktora Žarka Ilina, profesora na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, pitali smo kako to da urade mali baštovani koji povrće proizvode za sopstvene potrebe a na pijacu iznesu samo ono što pretekne.
Pravo je umeće sve to organizovati na malom posedu, ističe prof. Žarko Ilin, ali nije neizvodljivo. Evo njegovih preporuka.
Najpre – valjan plan
Prvo valja dobro isplanirati raspored leja u bašti i smenu vrsta u njima, vodeći računa o redosledu sazrevanja, dužini vegetacije, zahtevima za svetlošću i hranivima. Osnovno pravilo je da se biljke iz iste porodice u istoj leji gaje tek kroz tri do četiri godine. U zavisnosti od veličine bašte, pravi se i različit raspored vrsta. U onim malo većim prvo se napravi spisak povrća koje će se sejati ili rasađivati. Zatim se bašta podeli na četiri dela, koja ne moraju biti jednaka.
U prvoj četvrtini, koja će biti obilno pođubrena kompostom ili stajnjakom, seju se ili rasađuju paradajz, paprika, kupusnjače, tikvice, praziluk. U drugoj četvrtini, u koju se unosi manje organskog đubriva, treba sejati šargarepu, paštrnak, peršun, rotkvice, spanać… U trećoj četvrtini, u koju se ne unosi stajnjak, seje se boranija, pasulj, grašak, začinske biljke… Četvrta je rezervisana za višegodišnje biljke.
Sledeće godine vrste se smenjuju tako da se one iz druge četvrtine seju u prvu, iz treće u drugu, a one iz prve četvrtine gaje se u lejema koje su lane bile treća četvrtina, koja se obilno đubri stajnjakom. I tako se, iz jedne u drugu vegetaciju rokada ponavlja.
Samo dobre komšije u istoj leji
Kada se povrće gaji na malom prostoru, pa čak i na okućnici između dve betonske staze, prvo se odaberu vrste povrća koje će nešto duže ostati u leji i napravi plan koje će biljke kratke vegetacije moći da ih smene. Na ovako malom prostoru mora se više računa povesti o dobrokomšijskom odnosu gajenih vrsta, koje vrlo često jedna drugu i brane od bolesti i štetočina.
I ovu baštu, bez obzira koliko ona bila mala, valja podeliti na tri celine ili leje. Tako, na primer, u prvoj leji prvi usev je grašak. On obogaćuje zemljište azotom i dobro ga priprema za kupusnjače. U ivičnim redovima prednost ima keleraba, koju smenjuje salata. Tako će se u nekim delovima, u toku samo jedne vegetacije, gajiti tri do četiri biljne vrste.
U drugoj leji prvi je spanać, koji priprema zemljište za šargarepu. Pošto njeno seme sporo klija, da se redovi ne bi „zagubili“, valja prostor između dva reda obeležiti rotkvicama. Tako se i u toj leji mogu gajiti tri vrste povrća koje se međusobno podnose. Vičniji u ivične redove mogu rasaditi zelenu salatu, i eto i četvrte vrste u istoj leji. Salata i rotkvice, kao biljke kratke vegetacije, izvadiće se dok šargarepa ne oformi bogatu rozetu i zaseni ih.
R.D.J.
