Насловна ТЕМЕ ПЧЕЛАРСТВО Kako se pčele privlače, odbijaju, brane

Kako se pčele privlače, odbijaju, brane

310

Pčelari često ne razumeju ponašanja, kako matice, tako i cele pčelinje zajednice, pa ih objašnjavaju delovanjem feromona. Da, oni jesu čest uzrok, ali – šta su zapravo feromoni i kakva je njihova uloga u životu ovih plemenitih insekata?

Sam naziv feromon izveden je iz grčkih reči „pherein” što znači prenošenje i „hormon” što znači pobuđivanje. Za razliku od hormona, koji se izlučuju i deluju isključivo u unutrašnjosti organizma, feromoni su hemijska jedinjenja koja luče životinje i izazivaju fiziološke promene ili promene u njihovom ponašanju, delujući i na druge organizme pripadnika iste vrste. Zato moraju da budu veoma selektivni, da deluju samo na pripadnike te vrste, ali i delotvorni kako bi se zanemarljivo malom količinom postiglo potrebno dejstvo.

Stražarice obeležavaju neprijatelje

Svi feromoni se mogu razvrstati u četiri grupe. To su seksualni, alarmni, agregacioni i disperzioni. Možda i suviše stručno rečeno, pa da pojasnimo. Seksualne izlučuju jedinke jednog pola, sa ciljem privlačenja potencijalnog partnera na većoj udaljenosti. Alarmni aktiviraju odbrambeni mehanizam, agregacioni privlače članove zajednice da se grupišu, najčešće radi odbrane, dok ih disperzioni odbijaju. Time omogućavaju najbolju raspoređenost jedinki, kako u slučaju opasnosti tako i bez nje, radi optimalnog zaposedanja životnog prostora.

Feromone izlučuju žlezde, i to prednječeljusna ili mandibularna, Nasanovljeva, Koževnikovljeva, tergitne, stopalne i voštane, ali i rektum kod matice, membrana u korenu žaoke radilica i pčelinje leglo.

Centralni feromon pčelinje zajednice potiče iz prednječeljusne žlezde matica. To je u osnovi smeša dveju kiselina, 9-ODA i 9-HAD i još niza drugih jedinjenja. Ona sprečava društvo da započne izgradnju matičnjaka, okuplja radilice oko legla i tokom rojenja održava ih u grupi. Stalno dodirivanje matice od strane pratilja prenosi feromon i omogućava ove efekte. Uočeno je njegovo pojačano izlučivanje s proleća u vreme sparivanja i rojenja te se smatra da ima i seksualnu ulogu. Trutovi mogu da osete ovaj feromon na udaljenosti i preko pedeset metara.

Kod stražarica ova žlezda luči 2-heptanon veoma izraženog mirisa sa alarmnom ulogom. On podstiče pčele na odbranu obeležavajući neprijatelja. Izletnice takođe luče isti feromon, ali iz drugog razloga, da bi njime obeležile bilje koje ne medi, ako je u jačoj koncentraciji, dok blaža koncentracija označava dobre medonoše.

Signali za rojenje, orijentaciju, prepoznavanje

Nasanovljeva žlezda se nalazi na sedmom tergitu stomačnog dela pčele i često se naziva mirisna žlezda s obzirom na izraženi miris feromona. Njegov sastav je složen i zasnovan je na aldehidima i alkoholima. Uloga mu je različita. Prilikom rojenja omogućava brzo okupljanje roja oko matice, dok u medobranju služi sabiračicama da se orijentišu prema izvoru hrane ili vode. Da bi se bolje širio, pčele izbacuju žlezdu i lepezanjem krila šire feromon.

Koževnikovljeva žlezda oplođenih matica izlučuje feromone do starosti od godinu dana, stvarajući feromone koji su izuzetno privlačni za radilice, nakon čega dolazi do degeneracije. Pretpostavlja se da je to jedan od razloga zbog čega se u intenzivnoj apitehnologiji matice do ove starosti pokazuju kao visoko produktivne. Kod radilica ova žlezda stvara intenzivni alarmni feromon koga najvećim delom čini izopentilacetat, čak i do sedamdeset puta jačeg dejstva od 2-heptanona.

Stomačne tergitne žlezde matica izlučuju feromone koji direktnim kontaktom prenose radilicama i omogućavaju im da prepoznaju svoju maticu. Oni sprečavaju razvoj jajnika radilica, a odsustvo feromona aktivira izgradnju matičnjaka. Da bi se sprečilo otpočinjanje matičnjaka potrebno je da na saću bude prisutan i feromon stopalnih žlezda. To je uljasta tečnost koju matica ostavlja za sobom kao trag od jastučića na stopalima. I radilice imaju ove žlezde, samo što one luče feromone kojima obeležavaju dobre izvore nektara i polena, kako bi ih druge pčele lakše pronašle, ali i ulaz svojeg doma. Velika koncentracija ovog feromona olakšava pronalaženje pravog leta košnice.

Kad matica smiruje radilice

 Radi zaštite od agresivnosti radilica, neoplođene matice izbacuju veću količinu vrlo mirisnog analnog sekreta u kome je utvrđeno prisustvo materije koja deluje smirujuće na radilice i njeno lučenje prestaje kada se matica oplodi. Međutim, osim radilica i matica i trutovi izlučuju feromone u prednječeljusnim žlezdama koji ih privlače u grupe na mestima pogodnim za sparivališta.

Sem u telima pčela, matica i trutova, složena jedinjenja su utvrđena i u leglu. Radiličko leglo poseduje feromon sačinjen od estara i desetak masnih kiselina radi podsticanja hraniteljica da se brinu o njemu stimulišući rad ždrelnih žlezda. Izgradnju i veličinu trutovskog legla takođe definišu specifični feromoni. Nažalost, ove feromone «nanjuši» i pčelinji parazit grinja – varoa.

Iskustvo starih pčelara da dosta izgrađenog saća u košnici u medobranju daje i dobre prinose potvrđeno je analizom voska u kome je utvrđen širok spektar hemijskih jedinjenja. Ona su lako isparljiva i podstiču nagon za sakupljanje hrane.

Piše: prof. Dejan Kreculj