Плодоред
У плодореду краставац долази искључиво на прво место и производи се у паузи од минимум четири године. То значи да се на исту парцелу у четвороредном плодореду може вратити тек након пет година и никако га не треба гајити после култура из исте фамилије: лубенице, диње, тикве, као ни после паприке, парадајза, патлиџана, кромпира, јер су бројни проузроковачи болести заједнички за краставац и ове повртарске врсте.
У погодне предусеве за краставац убрајају се купус, целер, салата, грашак и кукуруз шећерац.
Припрема земљишта
Основна обрада и припрема земљишта зависи од времена производње. У највећем броју случајева је јесења и важно је урадити је што је могуће раније: било би добро у септембру, ипак, чешће буде октобар или почетак новембра. Та обрада треба да буде на дубини од 30 цм. За производњу као накнадног усева, најчешће за индустријску прераду, као што је производња корнишона, основна обрада може бити током маја, јуна и у првој декади јула, а после претходно скинутог спанаћа, салате, грашка, али и јечма или пшенице. У том случају основна обрада треба да буде на дубини од 25 цм. У оба случаја после обраде потребно је равнање и затварање бразде и квалитетна предсетвена припрема.
Ђубрење
Краставац има повећане захтеве за хранивима. За принос од 10 т/ха краставаца потребе износе: 10 кг азота, 7 до 25 кг чисте активне материје фосфора, 20 до 25 кг чисте активне материје калијума, око 20 кг калцијума. Приликом плана ђубрења, сем ђубрења органским ђубривима на нивоу од 40 до 60 т/ха, треба водити рачуна о ђубрењу фосфором, поготово калијумом, а притом треба користити сулфатни облик, никако хлоридни, јер је краставац јако осетљив на јоне хлора из минералних ђубрива.
За склоп 30.000 до 40.000 биљака/ха и принос 35 до 45 т/ха потребно је ђубрење и прихрана према препоруци стручњака. То значи да је потребно, просечно, пре садње краставца унети 150 кг/ха азота, 160 кг/ха фосфора, 300 кг/ха калијума и 65 кг/ха калцијума.
Могућа је и фолијарна прихрана, али то поскупљује производњу и треба бити опрезан да се не спали лист и цвет биљке приликом примене. Ако се произвођач одлучи за фолијарну прихрану с водотопивим ђубривима, тада треба у фази од пресађивања до цветања, која траје око 22 до 25 дана, користити формулацију НПК 11:44:11. Од периода цветања до формирања плодова, која траје 20 до 22 дана, користи се формулација НПК 16:8:32. Од формирања плодова до бербе и током бербе, у периоду од 50 дана и надаље, користи се формулација НПК 9:12:36. У међувремену, ако је дошло до губитка лисне масе из било којег разлога, потребно је једном недељно применити формулацију НПК 20:20:20.
Сетва и садња
Пролећна сетва краставаца обавља се крајем априла или почетком маја. Ова сетва краставаца обезбеђује дужи период за бербу плодова. Летња сетва краставаца се обавља у првој половини јула и тада се краставац углавном сади као други усев. При летњој сетви потребно је обезбедити наводњавање, а период бербе је краћи.
Размак приликом сетве или садње је 150 цм између редова, и 20 до 25 цм у реду, с тим да сетва на отвореном пољу почиње чим се створе оптимални услови. На међуредно растојање од 150 цм сеју се у кућице по 2 до 4 семенке, тако да се у просеку на дужни метар стави чак до десет семенки. Семе краставца у једном граму има 30 до 35 семенки, па се по једном хектару сеје минимум два, често два и по, а понекад и три килограма семенки.
За сетву на већим површинама користе се пнеуматске једноредне сејалице, које у једном проходу буше рупе и сеју по 3 до 4 семенке на подешени размак од 30 цм и на дубину 2 цм. За сетву једног хектара краставаца таквим начином потребно је 1,5 до 1,8 кг семена, чиме се у берби осигурава склоп од 4 до 6 биљака/м2.
Корнишони се сеју гушће, а количина семена зависи од густоће сетве и износи 2 до 4 кг/ха. Ако се производи рани краставац, сетва се обавља у топлим пластеницима 30 до 40 дана пре садње на стално место.
Да би се убрзала производња, након сетве се читава се површина може прекрити фолијом од синтетичких материјала, агрила, како се зове према комерцијалном називу једне од њих. То је паучинаста полупрозирна танка фолија, пропусна за светлост, ваздух и воду, нарочито доброг топлотног деловања. Фолија подиже температуру за око 4,5 степена Целзијусова и изузетна је заштита од ниских температура у априлу и мају. Истовремено је физичка препрека за напад штеточина. Поставља се одмах након сетве, а остаје на усеву до почетка цветања.
Бољи начин производње јесте производња на црној полиетиленској фолији. Земљиште испод фолије се знатно брже загреје, што омогућује брже ницање и бољи развој биљака. Фолија спречава раст корова, а обликовани плодови су чисти, јер се већина налази на фолији. Биљке нису у директном додиру са земљиштем па су мање изложене инфекцији болестима које се налазе у земљишту. Фолија за гајење краставаца на већим површинама поставља се полагачем фолије или ручно. Истовремено с полагањем фолија, могу се испод фолија поставити и перфориране цеви за касније наводњавање системом кап по кап.
Најсигурнији начин производње, којим се остварују највећи приноси, јесте гајење на арматури. Због боље проветрености биљака на арматури, мањи су проблеми са болестима, плодови су чисти, а берба лакша, о чему ће још бити речи. На доњем делу стабљике потребно је редовно закидати заперке. Уз редове је такође пожељно поставити цеви за наводњавање као и редовно, 2 до 3 пута недељно наводњавати.
Краставац након сетве врло брзо клија и ниче, за неких 4 до 8 дана, на оптималним температурама од 25 до 30 степени Ц. Након ницања, први прави лист појави се након пет дана.
Р.Д.Ј
