Поводом све веће реалне опасности од губљења радног места у европским земљама, а делимично и у Србији, копредседници Националног тима за препород села Србије министар Милан Кркобабић и академик Драган Шкорић, после консултације са врхунским стручњаком за воћарство проф.др Зораном Кесеровићем, чланом овог Националног тима, предлажу повратницима да остану у земљи и део свог новца уложе у производњу садног материјала. Подизање засада са квалитетним садним материјалом је најважнији фактор за брже унапређење воћарства и виноградарства. Производња воћног и лозног садног материјала је традиционално породични посао, а наши калемари, којих највише има у околини Крушевца и Трстеника су међу најбољима на свету. Одлични услови за производњу квалитетног садног материјала постоје и у Војводини.
Према подацима Привредне коморе Србије, регистар произвођача, прометника и увозника садног материјала воћака и винове лозе Управе за заштиту биља броји око 1.000 регистрованих правних и физичких лица. Током 2018. године Србијa je од извоза садног материјала остварила 17,3 милиона долара док је исте године увоз износио 16,8 милиона долара. Прошле године извоз је значајно порастао и достигао вредност од 27,9 милиона долара, док је истовремено увоз смањен на десет милиона долара. Највише лозног садног материјала извезли смо у Азербејџан, Молдавију и Украјину и делом у бивше републике СФРЈ, док смо саднице воћа највише извезли у Немачку, Данску, Холандију и Руску Федерацију, као и бивше југословенске републике. Што се увоза тиче, лозни садни материјал увозили смо највише из Италије и Француске, а воћне саднице из Италије. Како наводи професор Кесеровић, данас Србија увози више од 70 одсто садног материјала за савремене засаде јабуке и крушке, трешње на подлогама Гизела 5 и 6 око 90 одсто, јагоде 80 процената, боровнице 100 одсто и ораха, највише из Турске, око 60 одсто.
-Наши калемари најпознатији су по производњи квалитетних садница шљива, јабука, вишања и лозних калемова. За савремене интензивне засаде треба користити „КНИП“ саднице или саднице са превременим гранчицама. Производња садног материјала за високоинтензивне засаде већине континенталних воћних врста стаблашица подразумева високо калемљене двогодишње саднице, добро обрасле умерено бујним леторастима или превременим гранчицама „КНИП“ саднице. Србија није довољно урадила на унапређењу технологије производње квалитетног садног материјала, а поготову код јагодастих воћних врста где се садни материјал узима из производних засада што има за последицу смањење приноса и појаву неких оболења, поручује Кесеровић и предлаже успостављање процедуре за стварање и одржавање сортно чистог и здравог, пре свега безвирусног садног материјала, као и његово даље умножавање, категоризацију и промет. Стварањем предосновног садног материјала код наших сорти, Србија би заштитила своје сорте и стимулисала научно-истраживачки рад у правцу откупа заштићених сорти и подлога. Потребно је подстицајним средствима стимулисати увоз базног садног материјала, подлога и матичних стабала, и стварање предосновног садног материјала код сорти воћа и винове лозе које су створене у Србији, обезбедити средства за усавршавање технологије за воћне врсте код којих је дефицитарна производња садног материјала боровница, јагода, малина, КНИП садница код континенталних воћних врста. Организовати производње у регионима, као што је Војводина, који имају велику изолацију од заражених стабала болестима, и до 5 километара. Неопходно је и стимулисати контејнерску производњу садног материјала односно продају у саксијама као и увести у легалне токове комплетну производњу садног материјала и његову строжу контролу.
Садни материјал по светским стандардима
Академик Драган Шкорић истиче да ће се лично ангажовати, у име Академијског одбора за село САНУ, да се садни материјал у Србији производи по светским стандардима и да наши пољопривредни факултети и институти сваке године организују специјалне семинаре о производњи садног материјала и калемова.
– Затим ћемо те наше вредне произвођаче организовано водити у Италију, Француску и друге земље где ће на лицу места стећи права искуства и бити оспособљени да успешно учествују у оштрој тржишној утакмици – да калемљене саднице продајемо по осам, а не по 1-3 евра. Као пример може се навести „Продуктиве“ из Новог Сада, која је својевремно извозила у СССР више од пет милиона садница годишње, каже Шкорић.
-Србија поседује велике неискоришћене ресурсе за знатно повећање производње квалитетног сертификованог садног материјала, који могу да је врате на славну позицију великог извозника, као када је само на руско тржиште извозила лозне калемове за око 30 милиона долара годишње. Србија има далеко боље агроеколошке услове за производњу садног материјала у односу на многе земље из којих тренутно увозимо калемљене саднице. Уз то, на факултетима и институтима имамо и међународно признате стручњаке за воћарство и виноградарство, који могу значајно да подигну квалитет те производње. Изгледи наших домаћина за успех су неупоредиво већи ако се удруже и у процесу производње уштеде, а на светском тржишту лакше и брже зараде више новца, каже Кркобабић и наглашава неопходност да држава снажније подстиче већу производњу квалитетног садног материјала мерама пореске и кредитне политике, које ће бити стимулативније ако су произвођачи калемова удружени. Пре свега, за пољопривреднике би било корисно смањити царинску стопу за увоз механизације за производњу садног материјала, каже министар Милан Кркобабић.
Према речима Дејана Миладиновића, директора ЗЗ „Еуро Дуо Калем“ из Лазаревца, поред Крушевца, која годишње на 18 хектара произведе и углавном извезе више од милион садница јабука, крушака, шљива, трешања и других воћки у Грузију, Казахстан, Таџикистан, Узбекистан и Киргистан, четворочлано пољопривредно газдинство, производњом садног материјала може да се бави само као привредно друштво, односно задруга. Иако егзистенцију својих чланова може да обезбеди производњом и на пола хектара, предлаже калкулацију за производњу на једном хектару.
-На тој површини може да се произведе око 70.000 воћних садница или 150.000 лозних калемова, за шта је неопходно земљиште квалитетне прве класе са садржајем хумуса већим од три процента. За припрему земљишта, орање и тањирање, потребно је око 500 евра, а за десет километара капајућих трака са славинама и централним цревом још око 400 евра. За евентуално копање бунара требало би додати од неколико стотина до неколико хиљада евра. Подлога за калемљење са калем гранчицом кошта 23 евроцента, што за 70.000 воћних садница износи 16.100 евра. Вешти калемари сами производе подлогу и тако уштеде наведени новац. За калемљење требало би изводјити око 3.500 евра. И та сума може да се уштеди ако чланови газдинства умеју да калеме. За парафин и траку требало би издвојити још 1.000 евра. За прскање против инсеката и болести, око 15 пута годишње, и заливање требало би издвојити још око 3.000 евра. На то би требало додати и трошак за проверу здравствене исправности и сортне чистоће ПСС – око 800 евра, овјашњава Миладиновић.
Према његовим речима, очекивана бруто зарада од производње садног материјала на једном хектару износи око 100.000 евра. Приход или нето зарада зависи од тога да ли чланови пољопривредног газдинства неке послове обављају сами или их плаћају, као и од тога да ли су удружени у задругу.
Јасна Бајшански
