Бере се читава биљка док је у цветању, а сами листови пред појаву цветића, и суши брзо на месту јаког струјања топлог ваздуха.
Листови, и када се осуше, задржавају свежу арому и обиље витамина Ц, калцијума, калијума, фосфора, магнезијума, минералних соли, каротена.
Пише: Светлана Мујановић
Многи никада нису ни чули за лековиту биљку калопер, a некада, када није било тако пуно лекова за све болести, расла је у безмало свакој сеоској башти. Наше баке су умеле да искористе сва њена својства, знале су да је лековита читава биљка и који део коју бољку лечи, када се сакупља, како чува…
Калопер (Chrysanthemum balsamita или Tanacetum balsamita) у неким крајевима познат је и као голопер, библијски лист, камфорна биљка, балзамична хризантема и припада породици главочика (Compositae). У пролеће се прво буде листови, који су нежни на изглед и додир, а онда расту стабљике с много гранчица.
Мирисна и декоративна трајница
Вишегодишња је мирисна биљка која нарасте и до један метар висине, подноси сушу и мраз. Листови су мало горког укуса, овалног облика, на ивицама назубљени, длакави, пријатне ароме, предивног, балзамичног мириса који подсећа на мирис жвакаће гуме с хлорофилом. У јулу се на врху појављују букетићи бледозелених цветова, који у августу добију златножуту боју. Цвета преко целог лета. Воли сунчано место с мало заливања, може да расте и у полусенци, а може и у дубљој саксији. Размножава се семеном и разгранатим кореном, из којег избијају листови. У пролеће треба уклонити суве стабљике. Угрожавају га пужеви и лисне ваши.
Корен калопера је разгранат и добро користи воду и храну из земљишта. Бере се читава биљка док је у цветању, а сами листови пред појаву цветића, и суши брзо на месту јаког струјања топлог ваздуха. Сувог ваља чувати у херметички затвореној амбалажи.
Калопер јеотпоран на хладноћу: кад сте га једном посадили у башту, можете само да га размножавате. Расте добро на свакаквом тлу и добро подноси сушу. Једном речју, можете да уживате у овој биљци, без размишљања о било каквим условима које му ваља обезбедити. Да бисте могли да берете лековите листове и цветове, ваља је само заливати редовно, плевити и повремено прихранити. Ако желите да калопер гајите у саксији или у башти, треба да знате како да почнете. Током марта-априла можете да посејете семе или набавите расад с кореном. Негујте је као сво друго поврће и лековито и зачинско биље и следеће вегетације ћете моћи да сечете прве листове.
Листови се сакупљају повремено. Секу се са дршкама, праве везице које се каче на промајно место, да се природно осуше на ваздуху. У вегетацији могу да се беру у три-четири наврата. Никада се не сме убрати пуно, мора се најмање половина оставити биљци, да се правилно развија. Листови, и када се осуше, задржавају свежу арому, богати су витамином Ц, калцијумом, калијумом, фосфором, магнезијумом, минералним солима, каротеном. Када се калопер гаји за етерично уље, сакупља се у фази цветања.
Лек за пуно бољки
У нашим селима калопер је симбол девојака спремних за удају, а препознају се тако што свака за појасом носи гранчицу калопера. Такође, може се чути прича да ће младе жене које су две недеље пиле чај од калопера, после тога сигурно затруднети.
Листови се традиционално користе за лечење желуца и црева када се деси поремећај варења хране, за јачање желуца, јетре и жучи, бубрега и бешике, против паразита и хемороида, слабог апетита, против грчева црева, надутости, затвора, дизентерија и женских тегоба. На места убода инсеката и уједа отровних животиња, као и на ране, стављају се облози од листова. Користе се и против паразита у коси (вашке), грознице, едема…
Цветови су ефикасни у ублажавању проблема насталих због инфекције бубрега, бешике и плућа (назеб, бронхитис, грип, кашаљ). Западна народна медицина користи их као антисептик, антибактерик, ароматик, диуретик, лаксатив, инсектицид, за лечење едема, грчева, нечистоћа на кожи, надутости, разних рана, водених болести, желудачних и женских тегоба.
Од ове лековите биљке могу да се припремају уља, тинктуре, масти, а сува херба се користи за чај, што је и најчешћи начин употребе. Кашичица сувих листова се прелије с 2,5 дл кључале воде, мало још кува, поклопи и оставити да се прохлади. Пије се после јела, не више од три шоље током дана. Највећа лековитост јe у листовима. Чај умирујуће делује на сан, чистач је организма јер избацује токсине, чисти јетру, жучну кесу, избацује песак из бубрега, бешике и жучи, лек је против бронхитиса.
