Предуслов за прављење, односно печење добре ракије је прање казана са спољне и унутрашње стране. Овај посао захтева посвећеност и време с обзиром на то да се састоји из неколико корака, а прање се обавља детаљно. Пре почетка потребно је раставити све елементе казана, посебно део за загревање и испаравање, а посебно део за кондензацију. У делу за загревање и испаравање се чешће могу наћи тврдокорни слојеви прљавштине будући да је температура загревања виша због отвореног пламена. Нечистоћа се скида потапањем у воду или тврђим четкама. Никако не треба чистити казане жичаним четкама или стругањем оштрим предметима.
Са спољње стране казан се пере и чисти, сем у предсезони, и у току сезоне рада. Пере се најчешће 10-постотним раствором лимунске киселине у води. Концентрација раствора може бити нижа уколико је казан чистији. Пошто је казан за печење ракије направљен од електролитички чистог бакра, склон је оксидацији, односно превлачењу слоја оксида преко своје површине. Казан се пере и чисти благим притиском на четке или сунђере, а никако оштрим који могу оштетити површину. Сунђере ипак треба избегавати јер имају одличне предуслове за развој штетних бактерија, односно гљива. Најбоља је памучна крпа натопљена раствором лимунске киселине за свакодневно брисање казана.
Унутрашњост казана је могуће прати са више различитих раствора. Може се користити каустична сода која је потенцијално веома опасна за корисника и казан, те се не сме прелазити концентрација од 5 одсто. Предлог је да се користи калцинисана или кристална сода јер је другачије једињење и мање опасно од поменуте каустичне (живе) соде. Уколико се казан редовно пере, довољна је концентрација соде од 1 одсто. Уколико је казан јаче запрљан, концентрација може бити и већа. Обавезна је употреба личне заштитне опреме, минимум заштитне рукавице и маске. Унутрашњост казана где се сипа кљук пере се директно четком и крпом. Вод који спаја резервоар за кљук и табарку пере се уз помоћ приручног алата или потапањем. Цев се може окренути тако да отвори буду усмерени вертикално на горе, а затим се напуни раствором киселине или базе и остави да одстоји од 10 минута до 1 час. Може се уз помоћ сунђера на канапу провући кроз цев и наизменичним повлачењем канапа ошистити унутрашњост цеви и водова. Исто се ради и са кондезатором, табарком. Излаз се затвори а потом се водови напуне раствором и оставе да стоје. Када се све испразни и испере водом, преостаје још једно прање уз помоћ дестиловане воде. Сипа се око три четвртине запремине казана, затим се загреје а произведена пара ће све водове испрати и дезинфиковати. У овом случају, табарка се не пуни водом већ пара слободно излази на доњем испусту. Потребно је да пара излази на испусту од 10 до 30 минута.
Код казана који имају посебне колоне, мешалицу, сложене водове и посебни уређај за кондезацију, потребно је много више времена за раставити у елементе и опрати. Зато се примењује једноставнији начин. Раствор каустичне соде од 1 одсто се сипа у казан и затим се обавља дестилација у дужини од 1 до 2 часа. Табарка је у почетку без воде, а касније се напуни водом ради кондензације. После овога, у казан се сипа чиста и по могућству дестилована вода и поново изврши дестилација воде, односно прање казана у трајању од 15 до 30 минута са прво празном табарком (склоп за кондензацију), а затим пуном воде. Након овога, казан је спреман за рад, односно за почетак прављења воћног дестилата.
На још један део треба обратити пажњи код припреме казана за печење ракије. Спојеви водова са казаном и табарком су често критични. Пре су се спојеви премазивали лепком направљеним од брашна и воде, или још са додатком мекиња. Данас су ти спојеви конусни, те заптивају без додатог заптивача. Могу се користити и гумени прстенови, најчешће силиконски, који могу издржати више температуре без оштећења.
Добро јутро број 556 – Август 2018.
