Келераба, латинског имена Brassica oleracea var. Gongylodes, укусно је и корисно поврће, помало необичног изгледа, са стабљиком и “јабуком” из које расте лишће. Припада породици купуса, а води порекло из северне Европе.
Пише: Биљана Ненковић
Млади плодови су сочни, меки и укусни, па се користе сирови за салату, а нешто старији се кувају, динстају или пеку. Младо лишће и стабљика келерабе, који се неправедно бацају, такође су јестиви и садрже више витамина него сам плод. У буквалном преводу са немачког језика значи „купус-репа“ и ова здрава намирница је код нас у последње време све чешће на трпезама и у баштама.
Мало калорија, много витамина и минерала
Богата је витаминима и дијетним влакнима, добар је извор витамина Ц. Као и други припадници породице купуса, садржи фитохемикалије корисне за здравље, као што су сулфорафан и индол-3-карбинол, који штите од рака простате и дебелог црева. Садржи значајне количине витамина Б комплекса, као што су ниацин, витамин Б6, тиамин и пантотенска киселина. Од минерала, обилује бакром, калцијумом, калијумом, манганом, гвожђем и фосфором. Калијум је иначе важна компонента ћелија, која помаже у очувању здравог срца и крвног притиска, јер сузбија ефекат натријума. Лишће келерабе, такође садржи изобиље каротена, витамина А, витамина К, минерала и витамина групе Б.
Келераба има укус сличан срцу купуса, само што је блажа и хрскавија. Садржи мало калорија, али даје осећај ситости. Јача имунитет, регулише метаболизам, неутралише дејство слободних радикала и снижава лош холестерол. Нарочито је омиљена у Немачкој и Индији, мада се највише гаји у северној и западној Европи.
Може се наћи бела, зелена или љубичаста. Без обзира на то што се разликују по боји, и љубичаста и бела су исте када се ољуште и имају жућкастобелу срж.
Келераба је двогодишња биљка, има мало листова, тамне боје. У првој години, након четвртог или седмог правог листа почиње задебљавање стабљике, која до технолошке зрелости поприми кугласт или ваљкаст облик. На врху задебљале стабљике розете је лишће. Ово поврће је отпорније на сушу од осталих купусњача и успева на подручјима где није могуће гајење репе. Оптимална температура за раст и формирање је од 14 до 20 степени током дана, а ноћу од 8 до 12 степени.
За рану производњу келерабе погоднија су лакша земљишта, која се брже загревају, а за јесењу повољна су средње тешка земљишта с већим капацитетом за воду, уз реакцију земљишта пХ 6 до 7,5. На киселијим земљиштима потребно је додавати креч. Келераба се обично сади након културе ђубрене органским ђубривима. До поновне садње на исто место треба чекати најмање три године.
За пролећну производњу расад се производи у затвореном простору уз температуре више од 14 степени. У сандучићима или на гредици може се уз сетву 2 грама по метру квадратном произвести до 500 комада расада голог корена. За јесењу производњу расад голог корена сеје се на гредице на отвореном или у контејнере на заклоњеном простору, уз учестало орошавање. Расад са земљом брже се прилагођава и даје уједначенији усев.
У зависности од величине задебљале стабљике, расад се сади на размак од 25×25 или 30×25 цм. На метар квадратни може да стане до 16 младих келераба. У јесењем гајењу средње касних и касних култивара сади се на размаку 40×30 или 30×30 цм.
Рана келераба сад се бере
Рана келераба сади се на уздигнуте градице, које треба припремити барем две недеље пре планиране садње, да се земљиште слегне и површински слој добро просуши. Црна фолија омогућава брже загревање површинског слоја земљишта и боље услове за раст биљака након садње. За јесењу производњу гредице нису потребне, али пре садње земљиште би требало добро натопити.
Међуредна обрада, уз прихрану азотом, обавља се када стабљика почне да задебљава. Најважнија мера неге је одржавање влаге земљишта изнад 65 % водног капацитета, да не би у случају јачих падавина дошло до пуцања задебљале стабљике.
Рана келераба, узгајана на отвореном, може да се бере у мају и јуну. Прекривање засада агротекстилом или перфорираном фолијом може убрзати бербу за скоро две недеље. Јесење гајење каснијих култивара даје бербу до краја октобра. Келераба се бере ручно. Оштрим ножем реже се непосредно испод задебљале стабљике. Истовремено се одрежу сви стари и оштећени листови. Најранија пролећна келераба продаје се са здравим и неоштећеним лишћем, а оне које доспевају за бербу у другој половини маја, у јуну и почетком јула, продају се само с вршним листовима. Јесења келераба се нуди тржишту без лишћа. Приноси келерабе могу бити од 20 до 30 тона по хектару, а јесења берба даје и до 50 тона. Келераба с лишћем може да се чува највише три недеље на темепратури од 0 до 1 степен, а јесења без лишћа може се складиштити у подрумима више месеци.
Окрепљујућа чорба
Састојци:
4 келерабе (око 800 г)
800 г белог кромпира
2 шаргарепе
со, бибер
100 г свежег першуна
(или руколе, босиљка, целера)
лимун
Припрема:
Ољуштити келерабе, кромпир и шаргарепу и ситно их исецкати. Прокувати воду, убацити уситњено поврће, посолити и кувати на умереној температури око 15 минута, у поклопљеном суду. Око половину поврћа испасирати у супи, а остатак оставити са стране. Супу зачинити зачином од сувог поврћа и побиберити. Вратити целе коцкице поврћа и сервирати у тањирима, с першуном одозго. Украсити лимуном.
Мусака од келерабе
Састојци:
3 до 4 келерабе
(укупно око 800 г)
800 г кромпира куваног у љусци
3 кашике маслаца
3 кашике брашна
350 мл млека
рендани мускатни орашчић
350 г прашке шунке у листићима (или неког другог меса
по избору, а могу и печурке)
100 г рендане гауде
со, бибер
Припрема:
Келерабу ољуштите и исеците на колутове, кувајте у кипућој сланој води око 10 минута, па је добро оцедите. Воду од кувања оставите по страни. Кромпир ољуштите и такође исеците на колутове. Рерну загрејте на 180 степени. Растопите маслац и лагано пропржите брашно. Постепено додајте 150 мл воде од кувања келерабе и млеко, па мешајући кувајте на лаганој ватри око 5 минута. Добијени бешамел сос зачините по укусу сољу, бибером и мускатним орашчићем. Премажите путером ватросталну посуду и сипајте мало припремљеног соса. Потом наизменично ређајте кромпир, келерабу, шунку и бешамел. Завршите слојем бешамела. Поспите мусаку наренданом гаудом, ставите у рерну и пеците око 30 минута.
