Ентомолог Ђијонг Си има животну мисију – да Кину, а можда и цео свет, ослободи комараца, нарочито оних који преносе тешке болести, попут вируса зика и денга грознице.
– Стварамо добре комарце, који ће нам помоћи да победимо зле – рекао је Xијонг Си, који ради у лабораторији у Гуангxоуу, у Кини, а такође је и члан научног тима Државног универзитета Мичиген. Фабрика комараца са око 6.000 ларви налази се у научном кампусу Универзитета „Сун Јат Сен“.
Заједнички центар за контролу векторских болести ова два универзитета је место у коме лабораторијски техничари недељно узгоје чак пет милиона комараца Аедес албопицтус – врсте која је распрострањена у Азији и одговорна за ширење денга грознице и зика вируса. Реч је о комарцима зараженим бактеријом која онемогућава преношење вируса људима. Они пуштају у природу само мужјаке комараца, зато што бактерија Wolbachia изазива стерилитет, те ће женке с којима се буду парили у природи полагати јаја из којих се неће излећи нови комарци.
Научници су такве мужјаке пустили у природу на острву Шазај, у селу удаљеном 60 километара од фабрике. Земљоуз дуг 300 метара раздваја село од 1.900 становника од континенталног дела, а Си тврди да изолован положај омогућава контролу над новонасталом популацијом, јер комарци могу да прелете највише до 75 метара.
Зика вирус проширио се на више од 60 земаља. Највећа опасност прети трудницама, јер може да изазове опасне урођене поремећаје, као што су микроцефалија и друга оштећења која захтевају доживотно старање. Ово је једина болест коју преноси комарац а која изазива урођене поремећаје.
Сваке године, вирусом који изазива денга грозницу инфицира се 390 милиона људи, а болест може да буде смртоносна (ретко). У шест земаља Азије и Јужне Америке регистрована је вакцина против денге, али неки стручњаци упозоравају да може да доведе до повећања броја оболелих, уколико се вакцинација не спроводи како треба, те да болест поприма тежи облик када се особа зарази по други пут. Си је један од све већег броја научника који покушавају да реше проблем тако што ће окренути комарце једне против других. Средствима америчке Агенције за међународни развој у износу од милион долара, Си планира да отвори фабрику комараца и у Мексику.
У Сијевој фабрици процес почиње убризгавањем бактерије Wolbachia у јајашца комараца испод микроскопа, да би се добила прва генерација оних који су заражени. Затим, научници их узгајају и производе нова јајашца, која се гаје у посудама напуњеним водом, све док се не развију у ларве. Када уђу у фазу лутке, научници ручно одвајају мужјаке од женки тако што их пропуштају кроз сито. Веће женке остају у њему, а ситнији мужјаци падају у воду испод њега. Лаборанти уништавају женке, а мужјаке пакују у пластичне кутије и узгајају их у одрасле јединке, које ће бити пуштене у природу.
Лаборанти из Сијевог тима три пута недељно одлазе на острво Шајаз, где имају помоћнике који посматрају комарце и бележе проценат успешности методе. Они на острву постављају замке које имитирају омиљена места за размножавање комараца. Једном недељно купе јаја која су положиле женке и стављају их у инкубаторе, да би видели да ли ће се излегнути комарци. Други комплет замки намењен је хватању женки комараца из природе, чији би број такође требало да се смањи.
– На основу броја положених и оплођених јаја можемо да видимо у којој мери је популација смањена – објаснио је Си.
Житељи села на острву Шајаз нису од почетка били одушевљени идејом. Страхујући од болне денга грознице, познате и као грозница која ломи кости, победили су сумњичавост. Године 2014. у провинцији Гуангдонг владала је највећа епидемија денге у неколико деценија, када су забележена 45.224 случаја болести.
Сијев тим тврди да су смањили популацију комараца на острву за запањујућих 96 одсто, али научници се питају да ли ће исте резултате остварити на ширим подручјима.
– Уопште није лако истребити популацију комараца – рекао је Раман Велајудан, стручњак за инфективне болести Светске здравствене организације. Он је додао да би Си могао да успе у њиховом сузбијању у одређеној области, али упозорава на то да Aedes комарци могу да положе 150 јаја свака три дана и до десет пута током живота. Та јаја могу да преживе до годину дана на усамљеном, сувом месту и да се излегу када дођу у додир с влагом. Осим тога, смањење популације комараца не спречава увек ширење болести.
– Главни проблем са зика вирусом је у томе што чак и када је број заражених комараца мали, они и даље могу да одрже преношење болести. Ово је један од најтежих изазова у свету науке – истакао је Велајудан. Упркос препрекама, Сијева техника задивила је научни тим из Мексика, који је обучен за пуштање у природу сопствене армије комараца 2017. године.
Следећи Сијев корак је проширење пројекта на гушће насељене области и коришћење дронова и хеликоптера за спуштање комараца на изабране циљеве.
М.В.
Добро јутро број 539 – Март 2017.
