Пише: Ивана Трифковић
Интензивирањем пољопривредне производње и неконтролисаном употребом минералних ђубрива, а са друге стране смањеном употребом органских ђубрива, повећали смо киселост наших земљишта. Кисела земљишта нису погодна за гајење већине биљака, па је неопходно да таква земљишта поправљамо.
Киселост земљишта, његова пХ вредност, једна је од најбитнијих карактеристика земљишта и веома битан фактор успешне пољопривредне производње, како на малим засадима, тако и на хектарским површинама. Неодговарајућа киселост најчешће је проузрокована интензивном агротехнологијом, неконтролисаном или неправилном употребом минералних ђубрива, утицајем киселих киша и одсуством органских ђубрива. На киселим земљиштима добија се мањи и лошији принос, а храна, произведена на таквом земљишту, може бити контаминирана тешким металима као што су олово, хром, кадмијум и радиоактивни елементи. Појачана киселост једна je од главних узрока ниских приноса, биљке се слабије укорењују па је и коришћење биљне хране веома слабо. Гајене биљке су у таквој средини „гладне”. Структура киселих земљишта је нарушена, па се таква земљишта у условима суше стврдњавају и пуцају, а у условима влаге постају лепљива те је обрада таквих земљишта отежана.
Стање киселости земљишта неопходно је утврдити пре самог подизања засада, што представља први корак у планирању производње. Најпоузданији начин јесте направити анализу земљишта. У зависности од типа производње која се планира, земљиште се узоркује на две дубине, а то је за повртарске и ратарске усеве са дубине од 0 до 30цм, а за воћарске културе са дубине од 30 до 60цм. На основу анализе земљишта добија се прецизна вредност пХ и стање киселости земљишта.
Сваки усев захтева одређен степен киселости да би могао да се развија, а осим тога, киселост утиче и на доступност, како хранива у земљишту, тако и хранива која се уносе ђубривима, што значи да се правилан план ђубрења може направити само након урађене анализе земљишта. Стање киселости земљишта указује на то да ли земљиште захтева поправку пре подизања засада или не. Ако узмемо у обзир статистички податак да је 60% земљишта у Србији кисело, у распону од веома киселих од пХ 4 до благо киселих од пХ 5-6, најчешћа мера поправке је калцификација којом се киселост коригује до нивоа погодног за гајење усева. Када је пХ вредност у опсегу од 6,5 до 7,0 идеална је за већину усева и обезбеђује најбољу доступност хранива. Дејство пХ на доступност хранива је такво да већ при пХ 5 долази до спорог реаговања фосфора с алуминијумом и гвожђем, те формирања мање растворљивих форми које биљци нису доступне, а формирају се и токсичне форме алуминијума. Насупрот киселом земљишту је алкално, са пХ вредношћу изнад 7, што изазива недоступност микрохранива (азот, фосфор, калијум) неопходних за развој усева.
