Воће здравља, снаге, зимска ризница витамина – само су неки од епитета који се приписују плодовима кивија. Да су храна и лек, потврдиле су и многе студије, због чега се препоручују као саставни део оброка и болесним и здравим особама. Поред тога, киви се налази у многим каталозима украсних биљака, јер га атрактиван и необичан изглед чине изузетно декоративном врстом.
Ова пузавица подсећа на винову лозу. Развија дуге леторасте, с великим тамнозеленим листовима. Нарочито лепо изгледа у време цветања, када је украшена крупним беличастим цветовима, а у јесен плодовима зеленкастосмеђе до мрке боје, прекривеним ситним маљама, препуним сићушног црног семена. Отуда је често и украс многих башта, дворишта, ограда, али и просторија.
ПРИРОДНИ АСПИРИН
Киви снижава и холестерол, неутралише слободне радикале, повећава одбрамбену способност организма и потпомаже елиминацију токсина. Сматра се да је моћан савезник у борби против болести срца, знатно смањује ризик од можданог удара, рака, болести дисајних органа. Често се наводи да као природно средство за благо разређивање крви има учинак попут аспирина, благотворно делујући на кардиоваскуларни систем и смањујући могућност настанка крвних угрушака.
Берба до првих мрзева
Киви, познат и као актинидија, сврстава се у јагодасто воће. Његова домовина је Кина, због чега су га назвали кинески огрозд. Становници Новог Зеланда преименовали су га у киви, по истоименој ендемској птици. Највише се гаји у медитеранским крајевима, где су лета топла и влажна, а зиме благе. Популаран је и у нашој земљи, а може се видети углавном у двориштима и на окућницама, на местима заштићеним од ниских температура и јаких ветрова.
У нашим условима киви почиње да сазрева у октобру. За бербу прво пристижу плодови сорте “бруно”, потом “абот”, ”монти”, и на крају ”хејворд”. Берба може да траје до касне јесени, али се мора завршити пре мразева. Најповољнији моменат за овај посао је када у близини петељке плодови почну да омекшавају. Ако се оберу зелени, склони су смежуравању, а уколико промрзну – нису погодни за чување.
Ово воће се бере ручно, али се мора водити рачуна да се не оштети. То се ради лаганим увијањем плода тако да се он одвоји од петељке, која остаје на грани. Дуже ће се сачувати када се још током бербе плодови одвајају по класама и слажу у летварице у једном, највише два реда.
У складиштима до два месеца
У обичним складиштима плодови кивија се могу чувати до два месеца. За ову намену могу послужити чисте, суве и хладне просторије са обезбеђеном вентилацијом. Плодови се слажу у полиетиленске врећице од три до пет килограма. Оне се прво избуше обичном иглом на неколико места, а потом напуне плодовима, завежу и ређају у плиће холандезе, плитке сандуке или корпе. Амбалажа мора бити чиста и са отворима кроз које ће пролазити ваздух. У прострији за чување одржава се температура од нула до три Целзијусова степена.
Приликом дозревања плодови ослобађају велику количину етилена, па се такве просторије морају често проветравати. Због етилена дозревање је интензивније, што није пожељно јер се скраћује период њиховог чувања. Важно је и да се одржава одговарућа влажност ваздуха, што се може постићи квашењем подова водом или се она држи у плитким посудама. За време чувања плодове треба редовно контролистаи, односно пребрати и одвојити оне који показују жељени степен зрелости. Уколико се примети смежуравање плодова, значи да у ваздуху нема довољно влаге. Конзумна зрелост се препознаје по томе што длачице покожице плода губе чврстоћу и трљањем се лако одвајају. Истовремено се смањује и чврстоћа меса, односно настаје омекшавање, тако да се његова површина може угнути под прстима.
КАКО ПРЕПОЗНАТИ ЗРЕО ПЛОД
Када купујете киви обратите пажњу на зрелост плодова. То можете лако проверити тако што између палца и кажипрста ставите плод па га лагано притисните. Уколико је благо мекан, значи да је зрео и сладак. Међутим, када је превише мекан, а кора наборана, оштећена или садржи тамне мрље, немојте да га купујете, јер брзо губи своје лековите састојке. С обзиром на то да киви може дозревати и стајањем, боље је да купите чврсте недозреле плодове, па их оставите на собној температури неколико дана, али даље од сунчеве светлости и топлоте.
Користи и здрављу, и лепоти
Ово воће са укусним зеленим месом стручњаци називају ризницом витамина и препоручују да се редовно конзумира, а нарочито током зимских месеци. Посебно је цењено због високог садржаја витамина Ц – од 200 до 300 мг/100 г плода. Отуда и савет: један до два кивија дневно помоћи ће организму да се супротстави вирусима и бактеријама и обезбедити довољно енергије за неометано обављање свакодневних активности.
Киви је богат калијумом и натријумом, што значи да га треба користити и у топлим годишњим добима, када се организам обилније зноји. Важни састојци су и калцијум, витамин К и магнезијум, јер доприносе здрављу костију. Не треба занемарити ни присуство биљних влакана корисних за уравнотежену исхрану. У кинеској традиционалној медицине користи се за убрзавање процеса зацељивања рана.
Одличан је и за козметичке потребе. Савршен је еликсир у борби против бора. Чест је састојак крема и лосиона за лице и тело. Истраживања су показала да због обиља витамина Ц и Е штити кожу од исушивања и чини је баршунастом и нежном, регулише лучење масноће, сужава проширене поре и успорава старење. Зато се и препоручује да сви они који имају кожне проблеме или боре редовно конзумирају киви. За ову намену може послужити и маска, односно паста направљена од кивија и јогурта.
Киви служи и за припрему колача, торти, прелива за десерте. Одлично се уклапа у разноврсне воћне салате. Огуљен и нарезан плод добар је додатак јогурту или житарицама за доручак. Поправља укус сланим јелима – добро се слаже с белим месом, шунком и рибом, а ставља се и у пикантне умаке.
МУШКО–ЖЕНСКИ МИКС ЗА БОЉИ РОД
Уколико се одлучите да посадите актинидију у свом дворишту или башти то можете урадити с првим јесењим данима. Тада треба бирати заклоњене положаје, односно избегавати места изложена јаким ветровима, ниским зимским температурама и касним пролећним мразевима. Овој врсти највише одговарају дубока, растресита и умерено влажна земљишта, са доста органске материје.
Сади се на исти начин као и друге воћне врсте. Да би се осигурала добра оплодња треба посадити женске и мушке биљке. Једна мушка биљка је довољна за опрашивање четири до шест женских биљака. Док се не развију, пожељно је да се од ниских температура заштите увијањем сламом или неким другим материјалом. Ако се сади на месту које је заклоњено од ветра и где су температурни услови посебни услед одавања топлоте од околних зидова, онда таква заштита углавном није потребна. За континенталне услове стручњаци препоручују да се сваке године из основе формираног стабла однегују два ластара која се током зиме загрну земљом. Ова мера је корисна због обнове засада у случају измрзавања.
С. Малиновић
Добро јутро бр. 559 – Новембар 2018.
