Дејан и Гордана Клајић из Бачког Градишта, родитељи деветогодишњег Немање и четворогодишњег Страхиње, поред пословних и породичних обавеза воде одгајивачницу “Ready for a party”, која броји двадесетак разиграних биглова и неколико префињених кавалира. Глава породице каже да је цео живот живео са псима. У време када је његов отац гајио стоку, имали су пуно двориште војвођанских пулина, с којима је, присећа се, увек волео да се дружи. Ипак, за расу бигл одлучили су се пре дванаест година, због тога што су ови ловачки пси весели и енергични.
Првог бигла узели смо из Мађарске 2007. године. То је била наша Лили. Она је тада била кућни љубимац којег смо много волели. Те године када је стигла у наш дом нисмо ништа велико планирали. Мужјака смо узели 2010. године, како би Лили имала друштво. Сматрам да је управо та година била прекретница у нашој причи озбиљног одгоја. Тада смо у року од две године набавили још три квалитетна пса, што из иностранства, што из озбиљних српских одгајивачница. Одгајивачницу смо регистровали 2013. године – каже Дејан Клајић.
Country boy звезда одгајивачнице
Кавалири су, са друге стране, велика љубав његове супруге Гордане.
Кавалири су били моја велика жеља. У то време их је било веома мало у Србији и било их је тешко наћи. Прву женку смо купили у Београду, а затим је дошао мужјак из Мађарске. Тренутно имамо пет женки и једног мужјака. Захтевају пуно времена због длаке и осетљиви су. Додуше, мој супруг Дејан у великом делу учествује у њиховој бризи и нези – објашњава Гордана и у шали додаје да су кавалири постали и Дејанови љубимци.
Осим безграничне љубави које свакодневно добијају од паса, захваљујући њима обишли су пола Европе и у свету постали препознатљиви као квалитетни одгајивачи биглова. У прилог томе говори и чињеница да су пси њиховог одгоја налазе на три континента, а у својим редовима имају седам интернационалних шампиона, једног европског јуниорског, три мултишампиона, а нису им измакли ни национални шампионати за младе и одрасле псе.
– Када смо улазили у ову причу, појављивали смо се на изложбама у иностранству и прилазили већим одгајивачима, који су у то време били познати и признати. Тада смо се упознавали и стицали контакте. Сада смо дошли у ситуацију да нама прилазе неки нови одгајивачи, и то нам је знак да ипак то што радимо вреди и да се исплати сав овај труд – с поносом примећује Гордана.
Ишли су по озбиљним иностраним изложбама, обишли све околне земље и ту су њихови пси били међу првима. Имају неколико звезда одгајивачнице, а најпоноснији су на Country boy-а, који је оштењен у њиховој одгајивачници . У изузетним иностраним конкуренцијама, стизао је до највиших постоља у БИС програму, побеђивао је где год се појавио – Словачка, Мађарска, Хрватска, Босна, Црна Гора.
Ни штенци истог родовника нису сви исти
Да је породици Клајић здравље паса најважније говори чињеница да су у Чешкој тестирани на генетске болести.
– Знамо како да селектујемо псе и није реч о пуком парењу, ради неке зараде. Не радимо на квантитету. Имамо два до два и по легла годишње, што је на број паса у нашој одгајивачници минимално. Али, знамо какви су нам штенци и можемо да гарантујемо за њих – каже глава породице Клајић.
На питање да ли се и како може знати да ли је штене врхунско, те да ће на изложбама остваривати одличне резултате, наш саговорник истиче да је потребно да штене више од три месеца проведе у одгајивачници, како би могла да се изврши подробна процена.
– Није реч само о изгледу, већ и о карактеру, социјализацији. Све то мора да буде савршено да би тај пас на крају био врхунски. Он мора да се појави у хали, односно у гомили где су људи и пси, и у том случају мора да се понаша као када је сам у одгајивачници. На томе се мора радити. То се не може проценити штене од два-три месеца. Сви имају исти родовник, али нису сви штенци исти – каже Дејан.
Биглови су ловачки пси, гоничи и спадају у VI FCI групу.
– Иако нисам ловац, пуштам их да заврше радне испите јер је за њихову расу то веома битно. Самим тим што су гоничи, пуни су енергије, лајави. Нису за свакога. Када објашњавам људима који желе да имају ову расу, пре свега истичем шта добијају када узму бигла. Добијају пуно тога, али много чега морају и да се одрекну, како би тај пас био весео код њих и како би имали кућног љубимца каквог су замислили. Траже много кретања и не воле да су затворени – истиче наш саговорник.
Изложбе као породични ритуал
Брз начин живота и мноштво обавеза са собом вуку доста одрицања, а једно од њих је и слободно време, које Клајићи углавном посвећују псима.
– Запослен сам у озбиљној компанији, а моја супруга Гордана има своју фирму. Када дођемо кући, можда одморимо сат времена и онда сам ја до увече са псима, а Гордана је са децом. Имамо време за летовање и тада мој отац преузме обавезе око паса, што он иначе чини сваког дана – каже наш саговорник.
С друге стране, одласке на изложбе претворили су у породични ритуал који им омогућава да слободно време проведу заједно.
Изложбе се одржавају на пољанама, фудбалским игралиштима или у шумарцима, и тада то време проводимо са децом. Они су увек с нама, а као екипа смо врло препознатљиви јер смо весели. Тако, на неки начин, време које деци одузмемо у току недеље, када се обављају свакодневни послови око куца, надоместимо колико је то могуће – објашњава Гордана.
Врхунски услови за врхунске псе
Породица Клајић има наменски направљене просторије за псе, отвореног и затвореног типа. По цео дан су пуштени у једном делу дворишта, где се истрчавају и играју. Унутрашње просторије углавном користе за храњење и ноћење. Саградили су одвојене просторије за штенце, а све се зими греју и имају вентилацију.
Имамо и груминг салу с комплетном опремом за сређивање паса. Све смо наменски правили за ово чиме се данас бавимо. И настојимо да у континуитету улажемо у то, како бисмо псима обезбедили што боље услове и олакшали самима себи, када је реч о њиховом одгоју – објашњава Дејан.
Старији пси, који се више не такмиче, заузимају посебно место у одгајивачници, где уживају у пензији и чекају дубоку старост.
Учествују три генерације
Велику помоћ имају и од Дејановог оца, који брине о псима када они нису код куће. Ова традиција, како сада ствари стоје, остаће још дуго у породици Клајић, јер најстарији наследник Немања показује све веће интересовање за псе. На своју прву изложбу отишао је када је имао само четири месеца.
– Пехари за прво место које сам освојио у Градишки веома су ми важни. На свакој изложби сам представио како радим са својом куцом Хани, која је врло послушна. Волим да помажем родитељима око паса, није ми тешко. Заједно с мамом, купамо и сређујемо куце. Уморим се, јер их има много, али волим да радим с њима – прича Немања.
Пише: Зорана Љубојев
