Požegaču bi, bez obzira na mane, trebalo više širiti, jer za sada bolje sorte za preradu od nje nemamo. Od sorti najranijeg i srednje ranog zrenja, kao stone sorte pogodne su: rut geršteter, kalifornijska plava, čačanska rana, cimerova rana, čačanska lepotica, herman i dr, a od sorti srednje kasne i kasne epohe zrenja: požegača, stenlej, čačanska rodna, valjevka, aženka 707.
Ove sorte pogodne su za sušenje i druge vidove prerade (rakija, pekmez, džem itd.). Za pravljenje kompota preporučuju se krupna zelena renkloda, ulensova i altanova renkloda.
Za gajenje na većim nadmorskim visinama preporučuju se čačanske sorte šljive: čačanska rana, čačanska lepotica, čačanska najbolja, valjevka i čačanska rodna.
Požegača
Stara sorta koja verovatno vodi poreklo iz Male ili Srednje Azije, a koja se na prostorima republika bivše Jugoslavije gajila čak sa 90 miliona stabala.
Sazreva krajem avgusta meseca. U savremenim zasadima više se ne širi zbog izrazite osetljivosti na šarku šljive koja izaziva kod ove sorte deformacije na plodovima i njihovo prevremeno opadanje. Razmnožava se izdancima i na sopstvenom korenu je srednje bujna, dok je kalemljena na džanariki bujna. Samooplodna je. Plod je sitan, jajast, tamnoplave boje, sa ćilibarno – žutom bojom mezokarpa, slatko – nakiselog ukusa, sa harmoničnim odnosom šećera i kiselina i izraženom prijatnom aromom.
Zbog dobre rodnosti, odličnog kvaliteta i široke upotrebne vrednosti plodova, požegaču i dalje treba čuvati kao sortu. Ipak, njeno širenje mora biti ograničeno samo na područja u kojima nije prisutna šarka šljive.
Čačanska rodna
Domaća sorta koja sazreva krajem druge i početkom treće dekade avgusta.
Plodovi su srednje krupni 25 – 30 g, jajastog oblika, tamnoplave boje, prekriveni obilnim pepeljkom. Mezokarp je žute boje, slatko – nakiselog ukusa, izražene arome. Čačanska rodna rodi i na majskim kiticama i na mešovitim rodnim grančicama. Sorta je kombinovanih svojstava, pogodna za stonu potrošnju i različite vidove prerade. Pogodna je za sušenje i daje rakiju odličnog kvaliteta. Značaj ove sorte umanjuje osetljivost na šarku i sklonost ka alternativnom rađanju.
Stenli
Vodeća je sorta šljive u Srbiji. Zbog visoke rodnosti, krupnog ploda i tolerantnosti na šarku šljive najznačajnija je pozna sorta. Stablo je srednje bujno, a rod donosi na majskim buketićima. Samooplodna je. Plodovi za berbu stižu u drugoj polovini avgusta. Srednje su krupni do krupni, prosečno teški do 35 g, jajastog oblika, tamno – plave boje sa obilnim pepeljkom. Plodovi boju dobijaju mnogo pre pune zrelosti. Mezokarp je zelenkasto žut, sočan, sladak sa malo kiseline i bez izražene arome. Plodovi su kombinovane upotrebne vrednosti, pogodna je za stonu potrošnju, različite vidove prerade i sušenje.
Čačanska lepotica
Sazreva u trećoj dekadi jula. Još uvek je jedna od najboljih stonih sorti koja se već dugo uspešno gaji u Srbiji, ali i van granica naše zemlje. Stablo je srednje bujno sa otvorenim uglom grananja, a grane su dobro obrasle rodnim elementima. Samooplodna je, rano prorodi i rađa obilno. Plodovi su prvenstveno namenjeni za jelo u svežem stanju, mada se uspešno koriste i za različite vidove prerade, posebno u domaćinstvu (slatko, džem, rakija).
Plodovi su srednje krupni do krupni, prosečne mase do 40 g, jajastog oblika. Pokožica je tamno plava i prekrivena obilnim pepeljkom. Mezokarp je zelenkasto žut, čvrst, sočan i slatko – nakiselog ukusa.
