Насловна ТЕМЕ ПЧЕЛАРСТВО Kod nas hobi, u svetu industrija i profesija

Kod nas hobi, u svetu industrija i profesija

1090

Profesionalni pčelar Jovica Petrović iz sela Jarebice kod Loznice pčelari već 25 godina. Nekoliko godina radio je na pčelinjacima na Novom Zelandu i u Nemačkoj i stečena znanja i iskustva je preneo u svoje pčelinjake.

– Supruga Borka i ja pčelarimo sa 500 košnica. Radimo komercijalni uzgoj matica za tržište, ali i proizvodimo med. Od 2016. do 2022. godine bio sam u inostranstvu, dve godine na Novom Zelandu i tri godine u Nemačkoj radeći na velikim komercijalnim pčelinjacima. Oni imaju totalno drugačiji pristup pčelarstvu, nije kao kod nas. Na Novom Zelandu se počinje sa hiljadu košnica, a kod nas sa nekoliko. Tamo je pčelarstvo na višem nivou nego u Srbiji. Ja pokušavam da to iskustvo koje sam stekao tamo primenjujem na svojim pčelinjacima ali i da drugima prenesem to znanje – rekao nam je Jovica Petrović koji često drži predavanje pčelarima širom Srbije.

Proizvodna, pomoćna i društva za proizvodnju matica

Kod nas se još uvek na pčelarstvo gleda kao na dobar hobi, dok je u zemljama u kojima je sticao iskustvo i nova znanja, to industrija i profesija od koje žive cele porodice.

– Na Novom Zelandu sam radio u firmi koja je imala 40.000 košnica. Novi Zeland ima poznati manuka med koji je dosta cenjen u svetu. Tamo postoje samo LR košnice i to je njihov standard. Tamo sam zadužio pčelinjak od 2.000 košnica, sa jednim Mađarom iz Segedina kao pomoćnikom. Kod kuće sam tada imao 250 društava i nisam znao da li ja mogu da brinem o 2.000 košnica. Međutim, postoji šablon i sistem rada tako da smo imali vremena za još hiljadu košnica – navodi Petrović.

On svoju svetsku pčelarsku praksu ubrzo nastavlja u Nemačkoj, a nakon tri godine odlučuje da se vrati u Srbiju. Međutim pri odlasku na Novi Zeland prodao je 200 fararovih košnica. Ostalo je još 50, jer je supruga mogla o toliko košnica sama da brine. Nakon povratka kupili su nove košnice i krenuli ozbiljnije da se bave pčelarstvom.

– U zadnje tri godine smo uspeli da dignemo pčelinjak na nivo koji danas imamo. Svake godine povećavam broj, a cilj mi je oko 800 košnica. U svom pčelinjaku danas koristim 90 odsto tehnike rada iz Nemačke. Pčelinjak sam podelio u tri grupe. Postoje proizvodna društva, pomoćna društva i pčelinjak koji striktno služi za proizvodnju matica. Proizvodna društva su ona koja puštamo u medobranje, pomoćni pčelinjak je tu da pomogne ako ima zimskih gubitaka. Ove zime nije ih bilo. Pčelinjak za proizvodnju matica je napravljen od fararovih košnica – objasnio nam je Petrović.

Više malih pčelinjaka, umesto jednog velikog

Na Novom Zelandu 2.000 košnica o kojima je Petrović brinuo, bile su raspoređene na 97 lokacija.

– To su bili mali pčelinjaci od 5 do 6 paleta. Takođe se u Nemačkoj srećem sa malim pčelinjacima, ali tamo je bilo 10 paleta sa 40 košnica. Na Novom Zelandu su mi rekli da je to tako zato što je lakši rad i manja verovatnoća od grabeži. U Nemačkoj pak su rekli da u rano proleće pčela nije sposobna da leti daleko. Ne može biti identičan prolećni razvoj kada vi imate na jednom mestu 40 košnica ili 200 košnica. Ta količina polena u prirodi ne može biti ista ako je koristi 40 ili 200 košnica – objasnio nam je Petrović.

On je u Srbiji prihvatio taj koncept sa malim pčelinjacima.

– Imam po 10 paleta kao što je to bilo u Nemačkoj ali i iz razloga što kamion tovari 30 paleta ili 120 košnica. Ja trenutno posedujem 11 pčelinjaka, deset je identičnih sa po 10 paleta, a jedanaesti se nalazi na kućnom placu i on je malo veći, ima 140 košnica. Tu držim društva koja su za proizvodnju matica – kaže Jovica.

U Nemačkoj se sreće sa DB košnicama koje nemaju 10, nego šest okvira i pregradnu dasku koja se u toku sezone šeta po košnici.

Sirup u boci umesto pogače

– Pri prvom otvaranju košnica, negde polovinom januara, pčelinje društvo se ograniči pregradnom daskom na onaj broj okvira koji poseduje. U zavisnosti od jačine pčelinjaka broj okvira može varirati od pčelinjaka do pčelinjaka. Uglavnom je to neki prosek četiri do pet okvira, a nekad i šest. Iza pregradne daske će ostati tri do četiri okvira sa hranom. Ako meteorolozi najavljuju toplo vreme okviri se odmaknu od pregradne daske, ako i dalje bude hladnije vreme idu uz pregradnu dasku. Ako se odmakne od pregradne daske pčela brzo prenosi med koji se nalazi na okvirima iza pregradne daske u zonu plodišta, a kada su uz pregradnu dasku to traje malo duže – objasnio je Petrović i dodao da on pčelari sa LR košnicama i nakon više godina isprobavanja zaključio da mu je dovoljno 7 okvira.

Još nešto što je Jovica video na Novom Zelandu i primenio na svojim pčelinjacima jeste da je pogače izbacio iz upotrebe:

– Tamo smo pčele hranili sirupom, na jutarnjim temperaturama oko 2 do 3 stepena u plusu. Pogača mi je zapravo četvrtasta flašica od pola litre, jer veća ne može da stane. Sirup radim u razmeri 1:1.

Da bi se pčelinjak držao pod kontrolom, kaže takođe naš pčelar s međunarodnim iskustvom, košnice treba obilaziti na sedam dana, naročito u aktivnom delu sezone od aprila do septembra. Ono što je još bitno je kontrolisanje rama građevnjaka, jer je on, kažu u Nemačkoj, ogledalo pčelinje zajednice.

Igrom slučaja Jovica Petrović upoznao je pčelara iz Nemačke i prešao da tamo nastavi posao.

– U Nemačkoj se srećem s drugim tipom košnice – kaže za „Dobro jutro“. – To su DB košnice američkog standarda, sa neznatnim promenama u merama u odnosu na naše košnice u Srbiji. Mala je razlika u dimenzijama, ali tamo srećem totalno drugačiji sistem rada, što je za mene bila novina. Nemci striktno vode računa o genetici i maticama. Mi smo posedovali oko 20 različitih linija matica. Za svaku liniju je postojala posebna knjiga i tačno se znalo od koje linije je potekla matica 10 do 15 godina unazad.

Na Novom Zelandu je, ističe Petrović, video nešto što mu se svidelo ali je pitanje da li u Srbiji to može da zaživi:

– Tamo se koriste LR košnice koje oni nazivaju standardnim, ali je zanimljivo da u bilo kojoj pčelarskoj radnji na Novom Zelandu možete kupiti nastavak, okvir ili podnjaču, jer je sve jednobrazno. I ja se trudim da na svim mojim pčelinjacima bude jednobrazno. Tako se lakše radi.

Piše: Jelena Lukić