ЈОВИЦА ПЕТРОВИЋ ПЧЕЛАР СА МЕЂУНАРОДНИМ ИСКУСТВОМ
Професионални пчелар Јовица Петровић из села Јаребице код Лознице пчелари већ 25 година. Неколико година радио је на пчелињацима на Новом Зеланду и у Немачкој и стечена знања и искуства је пренео у своје пчелињаке.
– Супруга Борка и ја пчеларимо са 500 кошница. Радимо комерцијални узгој матица за тржиште, али и производимо мед. Од 2016. до 2022. године био сам у иностранству, две године на Новом Зеланду и три године у Немачкој радећи на великим комерцијалним пчелињацима. Они имају тотално другачији приступ пчеларству, није као код нас. На Новом Зеланду се почиње са хиљаду кошница, а код нас са неколико. Тамо је пчеларство на вишем нивоу него у Србији. Ја покушавам да то искуство које сам стекао тамо примењујем на својим пчелињацима али и да другима пренесем то знање – рекао нам је Јовица Петровић који често држи предавање пчеларима широм Србије.
Производна, помоћна и друштва за производњу матица
Код нас се још увек на пчеларство гледа као на добар хоби, док је у земљама у којима је стицао искуство и нова знања, то индустрија и професија од које живе целе породице.
– На Новом Зеланду сам радио у фирми која је имала 40.000 кошница. Нови Зеланд има познати манука мед који је доста цењен у свету. Тамо постоје само LR кошнице и то је њихов стандард. Тамо сам задужио пчелињак од 2.000 кошница, са једним Мађаром из Сегедина као помоћником. Код куће сам тада имао 250 друштава и нисам знао да ли ја могу да бринем о 2.000 кошница. Међутим, постоји шаблон и систем рада тако да смо имали времена за још хиљаду кошница – наводи Петровић.
Он своју светску пчеларску праксу убрзо наставља у Немачкој, а након три године одлучује да се врати у Србију. Међутим при одласку на Нови Зеланд продао је 200 фарарових кошница. Остало је још 50, јер је супруга могла о толико кошница сама да брине. Након повратка купили су нове кошнице и кренули озбиљније да се баве пчеларством.
– У задње три године смо успели да дигнемо пчелињак на ниво који данас имамо. Сваке године повећавам број, а циљ ми је око 800 кошница. У свом пчелињаку данас користим 90 одсто технике рада из Немачке. Пчелињак сам поделио у три групе. Постоје производна друштва, помоћна друштва и пчелињак који стриктно служи за производњу матица. Производна друштва су она која пуштамо у медобрање, помоћни пчелињак је ту да помогне ако има зимских губитака. Ове зиме није их било. Пчелињак за производњу матица је направљен од фарарових кошница – објаснио нам је Петровић.
Више малих пчелињака, уместо једног великог
На Новом Зеланду 2.000 кошница о којима је Петровић бринуо, биле су распоређене на 97 локација.
– То су били мали пчелињаци од 5 до 6 палета. Такође се у Немачкој срећем са малим пчелињацима, али тамо је било 10 палета са 40 кошница. На Новом Зеланду су ми рекли да је то тако зато што је лакши рад и мања вероватноћа од грабежи. У Немачкој пак су рекли да у рано пролеће пчела није способна да лети далеко. Не може бити идентичан пролећни развој када ви имате на једном месту 40 кошница или 200 кошница. Та количина полена у природи не може бити иста ако је користи 40 или 200 кошница – објаснио нам је Петровић.
Он је у Србији прихватио тај концепт са малим пчелињацима.
– Имам по 10 палета као што је то било у Немачкој али и из разлога што камион товари 30 палета или 120 кошница. Ја тренутно поседујем 11 пчелињака, десет је идентичних са по 10 палета, а једанаести се налази на кућном плацу и он је мало већи, има 140 кошница. Ту држим друштва која су за производњу матица – каже Јовица.
У Немачкој се среће са DB кошницама које немају 10, него шест оквира и преградну даску која се у току сезоне шета по кошници.
Сируп у боци уместо погаче
– При првом отварању кошница, негде половином јануара, пчелиње друштво се ограничи преградном даском на онај број оквира који поседује. У зависности од јачине пчелињака број оквира може варирати од пчелињака до пчелињака. Углавном је то неки просек четири до пет оквира, а некад и шест. Иза преградне даске ће остати три до четири оквира са храном. Ако метеоролози најављују топло време оквири се одмакну од преградне даске, ако и даље буде хладније време иду уз преградну даску. Ако се одмакне од преградне даске пчела брзо преноси мед који се налази на оквирима иза преградне даске у зону плодишта, а када су уз преградну даску то траје мало дуже – објаснио је Петровић и додао да он пчелари са LR кошницама и након више година испробавања закључио да му је довољно 7 оквира.
Још нешто што је Јовица видео на Новом Зеланду и применио на својим пчелињацима јесте да је погаче избацио из употребе:
– Тамо смо пчеле хранили сирупом, на јутарњим температурама око 2 до 3 степена у плусу. Погача ми је заправо четвртаста флашица од пола литре, јер већа не може да стане. Сируп радим у размери 1:1.
Да би се пчелињак држао под контролом, каже такође наш пчелар с међународним искуством, кошнице треба обилазити на седам дана, нарочито у активном делу сезоне од априла до септембра. Оно што је још битно је контролисање рама грађевњака, јер је он, кажу у Немачкој, огледало пчелиње заједнице.
Немачке матице с педигреом
Игром случаја Јовица Петровић упознао је пчелара из Немачке и прешао да тамо настави посао.
– У Немачкој се срећем с другим типом кошнице – каже за „Добро јутро“. – То су DB кошнице америчког стандарда, са незнатним променама у мерама у односу на наше кошнице у Србији. Мала је разлика у димензијама, али тамо срећем тотално другачији систем рада, што је за мене била новина. Немци стриктно воде рачуна о генетици и матицама. Ми смо поседовали око 20 различитих линија матица. За сваку линију је постојала посебна књига и тачно се знало од које линије је потекла матица 10 до 15 година уназад.
Може ли тако у Србији?
На Новом Зеланду је, истиче Петровић, видео нешто што му се свидело али је питање да ли у Србији то може да заживи:
– Тамо се користе LR кошнице које они називају стандардним, али је занимљиво да у било којој пчеларској радњи на Новом Зеланду можете купити наставак, оквир или подњачу, јер је све једнобразно. И ја се трудим да на свим мојим пчелињацима буде једнобразно. Тако се лакше ради.
Пише: Јелена Лукић
