JOVICA PETROVIĆ PČELAR SA MEĐUNARODNIM ISKUSTVOM
Profesionalni pčelar Jovica Petrović iz sela Jarebice kod Loznice pčelari već 25 godina. Nekoliko godina radio je na pčelinjacima na Novom Zelandu i u Nemačkoj i stečena znanja i iskustva je preneo u svoje pčelinjake.
– Supruga Borka i ja pčelarimo sa 500 košnica. Radimo komercijalni uzgoj matica za tržište, ali i proizvodimo med. Od 2016. do 2022. godine bio sam u inostranstvu, dve godine na Novom Zelandu i tri godine u Nemačkoj radeći na velikim komercijalnim pčelinjacima. Oni imaju totalno drugačiji pristup pčelarstvu, nije kao kod nas. Na Novom Zelandu se počinje sa hiljadu košnica, a kod nas sa nekoliko. Tamo je pčelarstvo na višem nivou nego u Srbiji. Ja pokušavam da to iskustvo koje sam stekao tamo primenjujem na svojim pčelinjacima ali i da drugima prenesem to znanje – rekao nam je Jovica Petrović koji često drži predavanje pčelarima širom Srbije.
Proizvodna, pomoćna i društva za proizvodnju matica
Kod nas se još uvek na pčelarstvo gleda kao na dobar hobi, dok je u zemljama u kojima je sticao iskustvo i nova znanja, to industrija i profesija od koje žive cele porodice.
– Na Novom Zelandu sam radio u firmi koja je imala 40.000 košnica. Novi Zeland ima poznati manuka med koji je dosta cenjen u svetu. Tamo postoje samo LR košnice i to je njihov standard. Tamo sam zadužio pčelinjak od 2.000 košnica, sa jednim Mađarom iz Segedina kao pomoćnikom. Kod kuće sam tada imao 250 društava i nisam znao da li ja mogu da brinem o 2.000 košnica. Međutim, postoji šablon i sistem rada tako da smo imali vremena za još hiljadu košnica – navodi Petrović.
On svoju svetsku pčelarsku praksu ubrzo nastavlja u Nemačkoj, a nakon tri godine odlučuje da se vrati u Srbiju. Međutim pri odlasku na Novi Zeland prodao je 200 fararovih košnica. Ostalo je još 50, jer je supruga mogla o toliko košnica sama da brine. Nakon povratka kupili su nove košnice i krenuli ozbiljnije da se bave pčelarstvom.
– U zadnje tri godine smo uspeli da dignemo pčelinjak na nivo koji danas imamo. Svake godine povećavam broj, a cilj mi je oko 800 košnica. U svom pčelinjaku danas koristim 90 odsto tehnike rada iz Nemačke. Pčelinjak sam podelio u tri grupe. Postoje proizvodna društva, pomoćna društva i pčelinjak koji striktno služi za proizvodnju matica. Proizvodna društva su ona koja puštamo u medobranje, pomoćni pčelinjak je tu da pomogne ako ima zimskih gubitaka. Ove zime nije ih bilo. Pčelinjak za proizvodnju matica je napravljen od fararovih košnica – objasnio nam je Petrović.
Više malih pčelinjaka, umesto jednog velikog
Na Novom Zelandu 2.000 košnica o kojima je Petrović brinuo, bile su raspoređene na 97 lokacija.
– To su bili mali pčelinjaci od 5 do 6 paleta. Takođe se u Nemačkoj srećem sa malim pčelinjacima, ali tamo je bilo 10 paleta sa 40 košnica. Na Novom Zelandu su mi rekli da je to tako zato što je lakši rad i manja verovatnoća od grabeži. U Nemačkoj pak su rekli da u rano proleće pčela nije sposobna da leti daleko. Ne može biti identičan prolećni razvoj kada vi imate na jednom mestu 40 košnica ili 200 košnica. Ta količina polena u prirodi ne može biti ista ako je koristi 40 ili 200 košnica – objasnio nam je Petrović.
On je u Srbiji prihvatio taj koncept sa malim pčelinjacima.
– Imam po 10 paleta kao što je to bilo u Nemačkoj ali i iz razloga što kamion tovari 30 paleta ili 120 košnica. Ja trenutno posedujem 11 pčelinjaka, deset je identičnih sa po 10 paleta, a jedanaesti se nalazi na kućnom placu i on je malo veći, ima 140 košnica. Tu držim društva koja su za proizvodnju matica – kaže Jovica.
U Nemačkoj se sreće sa DB košnicama koje nemaju 10, nego šest okvira i pregradnu dasku koja se u toku sezone šeta po košnici.
Sirup u boci umesto pogače
– Pri prvom otvaranju košnica, negde polovinom januara, pčelinje društvo se ograniči pregradnom daskom na onaj broj okvira koji poseduje. U zavisnosti od jačine pčelinjaka broj okvira može varirati od pčelinjaka do pčelinjaka. Uglavnom je to neki prosek četiri do pet okvira, a nekad i šest. Iza pregradne daske će ostati tri do četiri okvira sa hranom. Ako meteorolozi najavljuju toplo vreme okviri se odmaknu od pregradne daske, ako i dalje bude hladnije vreme idu uz pregradnu dasku. Ako se odmakne od pregradne daske pčela brzo prenosi med koji se nalazi na okvirima iza pregradne daske u zonu plodišta, a kada su uz pregradnu dasku to traje malo duže – objasnio je Petrović i dodao da on pčelari sa LR košnicama i nakon više godina isprobavanja zaključio da mu je dovoljno 7 okvira.
Još nešto što je Jovica video na Novom Zelandu i primenio na svojim pčelinjacima jeste da je pogače izbacio iz upotrebe:
– Tamo smo pčele hranili sirupom, na jutarnjim temperaturama oko 2 do 3 stepena u plusu. Pogača mi je zapravo četvrtasta flašica od pola litre, jer veća ne može da stane. Sirup radim u razmeri 1:1.
Da bi se pčelinjak držao pod kontrolom, kaže takođe naš pčelar s međunarodnim iskustvom, košnice treba obilaziti na sedam dana, naročito u aktivnom delu sezone od aprila do septembra. Ono što je još bitno je kontrolisanje rama građevnjaka, jer je on, kažu u Nemačkoj, ogledalo pčelinje zajednice.
Nemačke matice s pedigreom
Igrom slučaja Jovica Petrović upoznao je pčelara iz Nemačke i prešao da tamo nastavi posao.
– U Nemačkoj se srećem s drugim tipom košnice – kaže za „Dobro jutro“. – To su DB košnice američkog standarda, sa neznatnim promenama u merama u odnosu na naše košnice u Srbiji. Mala je razlika u dimenzijama, ali tamo srećem totalno drugačiji sistem rada, što je za mene bila novina. Nemci striktno vode računa o genetici i maticama. Mi smo posedovali oko 20 različitih linija matica. Za svaku liniju je postojala posebna knjiga i tačno se znalo od koje linije je potekla matica 10 do 15 godina unazad.
Može li tako u Srbiji?
Na Novom Zelandu je, ističe Petrović, video nešto što mu se svidelo ali je pitanje da li u Srbiji to može da zaživi:
– Tamo se koriste LR košnice koje oni nazivaju standardnim, ali je zanimljivo da u bilo kojoj pčelarskoj radnji na Novom Zelandu možete kupiti nastavak, okvir ili podnjaču, jer je sve jednobrazno. I ja se trudim da na svim mojim pčelinjacima bude jednobrazno. Tako se lakše radi.
Piše: Jelena Lukić
