Насловна ТЕМЕ ПЧЕЛАРСТВО Koja je najbolja prihrana za pčele?

Koja je najbolja prihrana za pčele?

2128

Prolećno vreme tokom februara izmamilo je pčele iz košnica. Sigurno je da im prija „prvi“ ovogodišnji let, ali se zbog još uvek oskudne paše i potrošenih zaliha hrane dovodi u pitanje da li je ovaj period kritičan za njih. Kako ne bi stradale, pčelari mogu da im pomognu ako ih pravilno prihranjuju, jer u ovom periodu u saću nema dovoljno meda za preživljavanje. Ratko Pavlović, doktorant na Hemijskom fakultetu u Beogradu iz oblasti biohemije ishrane pčela je za Dobro jutro pričao o tome i naglasio da je važno znati kako se kod pčela različiti geni aktiviraju, te da epigenetika igra važnu ulogu u određivanju koje pčele u koloniji će usvojiti ulogu kraljice, koje će biti radilice, koje zimske, a koje letnje pčela, te i da prihrana mora da se poštuje u zavisnosti od njihovih potreba. 

– Jedina prirodna hrana za pčele je nektar. Ako nektara nema, pčelar bi trebalo da dohrani pčele, ali je i često u dilemu šta da koristi. Pri prihrani se najčešće koriste pogače za prihranjivanje, kao i invertovani i saharozni šećerni sirupi. Svaka od ovih prihrana ima dobre i loše strane, pa tako ako se prihranjuju pogačom traže više vode te postoji mogućnost da napuste košnicu u potrazi za vodom i da nastradaju. Kada se prihranjuju invertornim sirupom koji mnogo manje liči na prirodni med pčele ne dodaju pljuvačku. Ukolio se hrane saharoznim sirupom, on može  posledično da utiče na pčele da luče više enzima i proteina gde se dodatno troše. Zato je preporuka da se prihranjuju rastvorom vode i šećera u određenoj razmeri. Takođe, pčele tokom zime odlično zimuju na suncokretovom medu. Tako da svaka druga prihrana drastično poskupljuje prihranjivanje, a opterećenje pčela za njenu preradu je istovetno – navodi Pavlović, uz opasku da je bespotrebno davati i beli luk i papriku, kao i dodavati jod koji je dokazano toksičan i za ljude i za pčele, jer unistava dobre mirookranizme. 

Pavlović je pojasnio i da pčele ne troše energiju na hranu kada se ona prerađena nalazi u saću, i kada je direktno iz saća konzumiraju. Recimo, kada zimske pčele tokom zime jedu med iz saća, apsolutno ne troše nikakvu energiju na to, jer je saće zapravo nektar prerađen do najprostijih sastojaka koji se bez ikakvog utroška energije direktno iz creva prebacuju u pčelinju krv.

Piše: LJ.M.