Насловна ТЕМЕ ЖИВОТ Које су добробити од рециклиране хране?

Које су добробити од рециклиране хране?

405

Занима вас како фунционише одрживо домаћинство у којем је отпад сведен на најмању могућу меру, а традиционална војвођанска јела буде сећања на распуст код баке? Бићете дочекани пићем добродошлице, насмејаним домаћинима и прелепим амбијентом са погледом на Дунав и резерват птица Ковиљски-Петроварадински рит. Све ово вас очекује у сеоском домаћинству Кривац  у Сремским Карловцима власнице др Иване Мишковић. Наиме, идеја се родила пре две године, када је Ивана остала без посла, а убрзо потом јој је и супруг преминуо. Као самохрана мајка двоје деце није клонула, већ је од викендице коју је наследила од мужа направила центар за рециклажу хране, где се гости уз храну и пиће едукују о одрживим домаћинствима и паметном управљању ресурсима и рециклажи.

– Пошто је наше сеоско домаћинство у викенд зони, ми немамо контејнере нити канте за смеће. Кад изађем из куће, посебно када су ту гости, суочим се са смећем које морам у пластичним врећама да стављам у гепек, да их одвезем у Нови Сад како бих га бацила. А с обзиром на то да сам докторирала на тему туризам и одрживи развој родила се идеја да све то применим и у Кривцу, који је до тада служио само за организовање мањих свадби и журки – прича Ивана.

Прво је почела да избације пластичну амбалажу из употребе, те гости који се нађу на овом месту уместо „Коле“ или „Фанте“ бивају понуђени домаћим соковима од нане, зове, вишње из Иванине баште.  Уместо киселе воде служи соду и домаће вино које у стакленој повратној амбалажи набавља у Сремским Карловцима, а уместо пива из пластике, гостима су на располагању точена крафт и индустријска пива која се сипају у стаклене, односно керамичке чаше.

– Тако сам почела, а онда ми је пало на памет да и све остатке хране искористим, а  што се да искористити. Имам комшије којима воће почне да труне или имају вишка те ме позову да то наберем. Обично ту буде гајбице до две од разних комшија па се накупи. Касније од тог воћа правим пекмезе, њих опет пакујем у стаклену амбалажу коју украшавам тканином добијеном од пријатеља којима више не треба стара гардероба. Такође, шијем и торбице у које пакујем оно што направим – прича Ивана и додаје да је ту циклус затворен и да се буквално све искорити.

Од преосталог отпада попут љуски од кромпира или неупотребљивих делова воћа, односно поврћа, прави компост којим касније ђубри цвеће и зачине у својој пространој башти, а у плану јој је да направи и стакленик.

Ова идеја се допала и појединим угоститељским објектима, али и виноградарима из Сремских Карловаца, који Ивани односе неискоришћене намирнице и оне у њеним рукама добију потпуно нову димензију.

– Ишла сам у Хрватску да купим 100 килограма крупне морске соли, да бих је касније ароматизовала с домаћим вином, наном, кором дивље наранџе и осталим зачинима. Ту со често користим када је реч о рециклажи. Често ми винари доносе вино које није конзумно, а од ког правим винско сирће у које додајем ове ароматизоване соли и касније то продајем – прича саговорница, која је одласке у Хрватску искористила не само за набавку соли, већ и ловора и маслина.

Од маслина прави хладно цеђено уље и управо јој то уље помаже да спасе  сир који се стврднуо, али је још увек за употребу.

– Сир исечем на коцкице, стављам га у тегле прелијем маслиновим уљем и касније зачиним по жељи. Овај деликатес касније продајем на разним манифестацијама, али и служим гостима. Желим да нагласим да сам све рецепте добила од новосадских и карловачких домаћица које су одрастале у периоду после Другог светског рата, и које су научене како се правилно чува храна без фрижидера и замрзивача – каже Мишковићева која је вољна да своје искуство подели и кроз радиоице научи друге како да рециклирају.  За свој труд је и награђена трећим метсом у Србији, где се пријавила на конкурс који организује Eit Food у оквиру програма оснаживање предузетница у агрикултури.

Текст: Љиљана Миловановић

Фото: Љиљана Миловановић и приватна архива саговорнице