Коприва није коров, већ лек готово невероватних моћи. Поједини научници је називају највреднијом биљком на свету, јер због својих својстава помаже у лечењу безброј болести. Због тога се поставља питање зашто се коприва не гаји комерцијално, већ се ослањамо углавном на самоникле биљке, па их још и избегавмо због жарећих листова.
Коприва спада у адаптогене биљке и једна је од најснажнијих медицинских биљака. Као лек се користи цела биљка. Најчешће стабљике и листови, а једнако су добри корен и семе коприве. У средњовековној Европи коприва се користила као диуретик, а лечили су се њоме и болови у зглобовима и мишићима. Њена успешност у лечењу екцема, артритиса, гихта, анемије и пада имунитета надалеко је позната.
Веома отпорна и брзо се размножава
Кажу, уколико се осећате уморно и исцрпљено семе коприве је право решење, јер помаже телу да се ослободи стреса. Наравно, ово нису сва лековита својства коприве, већ је њен спектар деловања изузетно широк. Јер, осим за наш организам, коприва је добра и за биљке. Користи се као природно ђубриво, прихрана и природни препарат за заштиту биља. Љиљана Вуксановић, пољопривредни саветодавац из Крагујевца каже да се упркос томе комерцијални засади коприве у Србији могу набројати на прсте једне руке.
Коприва, каже Вуксановић, тражи доста влаге и добро дренирано, односно растресито земљиште. Нема посебне захтеве за светлошћу, па се може гајити и у полусенци.
-За комерцијалну садњу сеје се, на размаку од 10 центиметара, у мају, а пресађује на јесен. За око 5.000 садница потребно је око 200 грама семена. Код директне сетве у њиви набавља се од 3 до 4 килограма семена по хектару. Коприва црпи доста азота, па је пре садње потребно пођубрити земљу азотом и то око 150 килограма на један хектар. Она је у суштини коровска биљка, а то значи да је веома отпорна и брзо размножава. Потребна је међуредна обрада, окопавање са плевљењем, као и прихрана, каже агроном Љиљана Вуксановић.
Семе коприве је карактеристично по томе што је веома ситно. Да би лакше исклијало потребно га је држати мокрог неколико дана у фрижидеру. Ако је суво, неће да клија. Сеје се у пролеће, тако што се само мало утисне и прекрије танким слојем земље. Почиње да клија на температури од 15 до 20 степени, а биљци је потребно од 5 до 10 дана да исклија.
Осам берби годишње
Ако се коприва размножава столонима, онда је потребно узети жиле. Када се очисте, раздвајају се и режу на око 25 до 30 центиметара дужине. Садња столона је на јесен или пролеће у бразде дубоке 10 центиметара са размаком међу редовима од 50 до 70 и размаком између биљака од 30 центиметара.
Коприва има око осам берби годишње. Може да се ручно бере или коси ако се користи надземни део, или се машински вади корен. Прихрана се ради након сваке или сваке друге бербе, јер осим за азотом, коприва има велике потребе и за калијумом. Бере се или коси док су биљке младе, односно када достигну висину од 30 центиметара, а то је обично половином априла. Ако се прескочи једна берба, биљка се онда суши и листови се одвајају од стабљике.
-Пун род се може очекивати тек у другој години. Очекивани принос може бити од 10 до 15 тона по хектару свеже коприве, или од 2 до 3 тоне сувих листова. Ако се користи и корен, са хектара се може добити око 9 тона свежег корена, или око 3 тоне сувог – додаје Вуксановић. – Звучи помало чудно, али код комерцијалног узгоја коприве потребно је редовно окопавање или плевљење да је (други) корови не би угушили.
Ова биљка је одличан стимулатор раста и развоја поврћа и пољопривредници који су наклоњени органској и еколошкој производњи користе је у заштити од инсеката и спречавању болести. Препоручује се да се посади на ивице баште која се штити. Треба водити рачуна колико ћете посадити коприве у свом повртњаку. Јер, она се споро развија, али је веома инвазивна и брзо се шири.
Сушење на сунцу или у сушари
Произвођачи који би евентуално одлучили да се баве комерцијалним узгојем коприве морају да знају и начине сушења коприве, јер она не може дуго да остане свежа. Њени листови се суше природно на сунцу, а досушују се у прозрачном простору, уз често окретање, како би се све стране равномерно осушиле. Сушење је могуће и у сушарама, прва 2 сата на температури од 60 степени, а затим на 50 степени Ц. За један килограм сувих коприва потребно је око шест килограма свежих. Корен коприве се суши искључиво у сушарама.
Наша једина сорта „домаћа“
У Србији је регистрована само једна сорта коприве под називом „домаћа“. Ова сорта поседује задовољавајуће фармацеутске и прехрамбене особине. Добро подноси ниске температуре до чак минус 30 степени, не полеже, даје солидне и стабилне приносе, а може да се гаји и на сиромашнијим земљиштима уз одговарајућу прихрану.
Сматра се индикатором неутралних земљишта са високим садржајем хумуса. У свету има неколико регистрованих сорти коприве са добрим својствима, али за сада оне нису нашле ширу примену код нас.
Природни инсектицид и ђубриво
Коприва се може користити и за заштиту биљака, јер побољшава њихов целокупни имунитет. Користи се у заштити од штетних инсеката, посебно од зелених лисних ваши. Коприва се потопи у воду и након 12 до 24 сата жареће материје коприве се разграђују, те се инсектицид може користити.
Ђубриво се прави када се коприви дода мало квасца, кваса, хлеба, пецива, кекс и сва остала теста направљена са квасцем. То ће убрзати ферментацију и скратити је на три до пет дана. Три четвртине канте испунити копривом и прелити водом у којој је растворено мало квасца или хлеба. Након што се ферментација заврши, раствор се процеди и разблажи у односу 1:10. У комбинацији са слезом и гавезом добија се комплексно НПК ђубриво.
Коприва се може комбиновати и са другим биљним врстама, као што су маслачак, пелин, хајдучка трава, пирика, подбел, камилица. Не додају јој се житарице, јер то доводи до алкохолног врења.
За припрему азотног ђубрива од коприве узети килограм свеже или 200 грама осушене коприве и потопити у 10 литара воде у пластичној канти. Промешати и оставити да ферментише 10 до 15 дана. Ферментација је завршена када престане пенушање, а дужина зависи од температуре. Лети траје пет дана, а током јесени и пролећа до 15 дана.
Повремено се садржај канте промеша. Канту треба прекрити тканином, како не би упадале мушице, и држати на осунчаном месту. Садржај развија непријатан мирис. Након завршене ферментације, садржај канте процедите и користите као ђубриво након што га разредите водом:
разредите у односу 1:10 када заливате земљиште,
разредите у односу 1:50 код фолијарног ђубрења (преко листа)
Процеђен раствор може се чувати у затвореној посуди на тамном и хладном месту. Редовна употреба коприве ће ојачати биљке и мање ће их нападати патогени и штетни инсекти.
