Насловна ТЕМЕ ЗДРАВА ХРАНА KOPRIVA: Zdrav zalogaj s livade

KOPRIVA: Zdrav zalogaj s livade

269
Summer green nettle soup.Fresh nettle.Cream soup.Vegetarian food.Copy space

Kažu da ne postoji nijedan razlog da se iz šetnje u prirodi vratite bez koprive. Ako morate da izaberete jednu biljku, opet bi to trebalo da je kopriva. Po izgledu skromna, a po hranljivim vrednostima raskošna, ova livadska biljka jedan je od najvećih prijatelja našeg zdravlja. A njena sezona upravo počinje!

Piše: Biljana Nenković

Kopriva je samonikla korovska biljka, koju od davnina prati glas o lekovitim svojstvima. Svaki njen deo, i list, i koren i semenke, dobri su za zdravlje. I stari Grci znali su za lekovitost koprive, gotovo jednako kao i srpski travari i naše bake.

Ubrzava metabolizam, jača imunitet, sprečava upale…

Smatra se najpoznatijim prirodnim sredstvom protiv malokrvnosti, utiče na stabilizaciju šećera u krvi, a kao diuretik, reguliše krvni pritisak. Potpomaže varenje i izlučivanje toksina iz organizma, koristi se za masažu protiv reumatskih bolova i kod osteoporoze.

Narodna medicina preporučuje je onima koj imaju problem s alergijama, prehladom, gihtom, bolestima jetre, žuči i slezine, kod loše probave, čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu. Ubrzava metabolizam, jača imunitet, sprečava upale, zaustavlja krvarenje. Podstiče obnovu ćelija, pa tako pomaže i kod obnove hrskavice.

Kada je već tako velikodušna, izdašna i lekovita, zašto je ne bismo više koristili? Potrebno je samo pronaći je u čistoj prirodi, znati kako je ubrati, sačuvati i na kraju upotrebiti. Najjače dejstvo i najbolji ukus imaju listovi mlade, sveže koprive. Bere se u proleće, pre cvetanja. Drugi pogodan termin za branje je u jesen, ali pre nego što formira seme.

Hrana za zdravlje i snagu

Beračima se uvek savetuje da koriste rukavice, jer mravlja kiselina i histamin u lisnim dlačicama nadražuju kožu, odnosno, žare. Sasvim mladi i tek ubrani listovi najčešće se termički obrađuju i odmah koriste ili se suše za kasniju upotrebu. Ko želi da ima domaću koprivu tokom cele godine, listove treba da osuši u hladovini, a potom da ih odloži u platnene kutije ili vreće. Kasnije se može upotrebljavati ne samo za čaj, već i za pripremu jela, slično kao i svež list.

Koren se vadi u proleće i jesen. Nakon što se četkom dobro očisti od zemlje, suši se kao i lišće, u hladovini, na prozračnom mestu.

Nekada je kopriva bila prva prolećna sveža hrana. Ishrana koprivom pročišćava krv, jača dotok kiseonika i predstavlja prvu sunčevu energiju koju unosimo u telo. Oni kojima je potrebna snaga nakon zimskog perioda, oslanjaju se na nju. Za berbu mogu da se koriste makaze ili se listovi kidaju rukama. Listovi se posle branja popare ključalom vodom, naseckaju i tada može da počne priprema jela.

Mlada kopriva može da se stavlja u salate, zajedno sa zeleni, blitvom, spanaćem i sremušem. Kopriva se dodaje u projanice ili se od nje prave filovi za pite, uz dodatak sira i jaja. Uz prženje na ulju sa dodatkom luka i barenog krompira, pravi se čorba. A malo seckane koprive može se dodati i u kuvani pasulj, što ovom klasičnom jelu daje odličan ukus i pojačava hranljivost obroka.

You need to be logged in to view the rest of the content. Please . Not a Member? Join Us