Кажу да не постоји ниједан разлог да се из шетње у природи вратите без коприве. Ако морате да изаберете једну биљку, опет би то требало да је коприва. По изгледу скромна, а по хранљивим вредностима раскошна, ова ливадска биљка један је од највећих пријатеља нашег здравља. А њена сезона управо почиње!
Пише: Биљана Ненковић
Коприва је самоникла коровска биљка, коју од давнина прати глас о лековитим својствима. Сваки њен део, и лист, и корен и семенке, добри су за здравље. И стари Грци знали су за лековитост коприве, готово једнако као и српски травари и наше баке.
Убрзава метаболизам, јача имунитет, спречава упале…
Сматра се најпознатијим природним средством против малокрвности, утиче на стабилизацију шећера у крви, а као диуретик, регулише крвни притисак. Потпомаже варење и излучивањe токсина из организма, користи се за масажу против реуматских болова и код остеопорозе.
Народна медицина препоручује је онима кој имаjу проблем с алергијама, прехладом, гихтом, болестима јетре, жучи и слезине, код лоше пробаве, чира на желуцу и дванаестопалачном цреву. Убрзава метаболизам, јача имунитет, спречава упале, зауставља крварење. Подстиче обнову ћелија, па тако помаже и код обнове хрскавице.
Када је већ тако великодушна, издашна и лековита, зашто је не бисмо више користили? Потребно је само пронаћи је у чистој природи, знати како је убрати, сачувати и на крају употребити. Најјаче дејство и најбољи укус имају листови младе, свеже коприве. Бере се у пролеће, пре цветања. Други погодан термин за брање је у јесен, али пре него што формира семе.
Храна за здравље и снагу
Берачима се увек саветује да користе рукавице, јер мравља киселина и хистамин у лисним длачицама надражују кожу, односно, жаре. Сасвим млади и тек убрани листови најчешће се термички обрађују и одмах користе или се суше за каснију употребу. Ко жели да има домаћу коприву током целе године, листове треба да осуши у хладовини, а потом да их одложи у платнене кутије или вреће. Касније се може употребљавати не само за чај, већ и за припрему јела, слично као и свеж лист.
Корен се вади у пролеће и јесен. Након што се четком добро очисти од земље, суши се као и лишће, у хладовини, на прозрачном месту.
Некада је коприва била прва пролећна свежа храна. Исхрана копривом прочишћава крв, јача доток кисеоника и представља прву сунчеву енергију коју уносимо у тело. Они којима је потребна снага након зимског периода, ослањају се на њу. За бербу могу да се користе маказе или се листови кидају рукама. Листови се после брања попаре кључалом водом, насецкају и тада може да почне припрема јела.
Млада коприва може да се ставља у салате, заједно са зелени, блитвом, спанаћем и сремушем. Коприва се додаје у пројанице или се од ње праве филови за пите, уз додатак сира и јаја. Уз пржење на уљу са додатком лука и бареног кромпира, прави се чорба. А мало сецкане коприве може се додати и у кувани пасуљ, што овом класичном јелу даје одличан укус и појачава хранљивост оброка.
