Једна изузетно лепа биљка коју красе разнобојни листови, из тропских делова Јужне Америке, Аустралије и Азије, преселила се на све континенте и одушевила љубитеље цвећа. То је кордилина (Cordyline), биљка из разноликог рода зимзелених грмова и нижег дрвећа. Постоји двадесетак врста и све припадају породици Агава. Име је добила од грчке речи „кордyле“, што значи тољага, а односи се на дебео корен. Стабло кордилине подсећа на палму. Не расте брзо, десетак центиметара годишње. Веома је популарна због облика и боје листова који дају посебну ноту ентеријеру и ектсеријеру дома у којем се гаји. У зависности од врсте, листови могу бити у разним нијансама зелене, црвене или љубичасте боје и у комбинацијама црвене, љубичасте, ружичасте, беле или жуте.
То су веома прилагодљиве биљке. Лепе су у групама, али ефектно делују с другим биљкама у врту. Захтевају доста светлости да би у потпуности дошла до изражаја боја њихових листова. Међутим, оне с тамнозеленим добро напредују и у полусенци. Траже редовно, али умерено заливање. Током лета је неопходно прихрањивање два пута месечно када цветају само старије биљке. Црвени, бели или жућкасти звездасти цветови сладуњавог мириса појављују се на дугачкој стабљици, а после њих црвени плодови – бобице.
Кордилина се размножава изданцима и вршним резницама. Резнице дуге шест до осам центиметара забоду се до пола у песковиту земљу и редовно заливају. Ако се обезбеде повољни услови, нарочито топлота, укорениће се брзо. Кад достигну висину од око 10 центиметара, пресађују се у саксије, с тим што треба водити рачуна да се не оштети корен. Негују се до треће године, а затим пресаде у већу посуду или жардинијеру и држе у башти до првих мразева. Док не добије облик стабла, могу се уклањати само листови који почну да бледе или се савијају. Међутим, код биљака које имају формирано стабло неопходно је орезивање да би се обликовала круна. Ако је биљка издужена и без доњих листова, може се орезати на висину од десетак центиметара, изнад лисног чланка. Убрзо ће потерати, али ће споро формирати круну.
Блиски сродник кордилине је драцена. Разликују се по боји корена – Кордилина има бео из кога терају изданци, а драцена жути без изданака.
Кордилине у домовини нарасту и неколико метара, а собне шездесетак центиметара.
Једна од најлепших је Cordyline frutikosa, и варијетет Cordyline terminalis, која потиче из Азије („red edge“ кармин црвених листова и „тricolor“ с примесама жуте боје). Оне су у нашим условима собне биљке, али се саксије и жардинијере могу изнети на терасу или у башту. Воле воду. Заливају се и лети и зими водом собне температуре, када се земља у саксији просуши. Треба их чешће орошавати, зими понекад и више пута током дана ако је просторија с централним грејањем. Кордилине које се налазе на прозорској дасци најбоље је држати изнад подметача с водом.
Прихрањују се једном месечно, од марта до краја августа. Воле топло и светло место, али не и јако летње подневно сунце које им може спржити листове. Веома су лепе у врту, где уносе дашак егзотичних крајева. Оптимална температура током зимских месеци је око 18 степени. Подносе и ниже, али не испод нуле, па се пре мразева уносе у светлу просторију.
Листови кордилине су занимљив украс цветних аранжмана. У њеној постојбини верују да штити дом и доноси срећу. Уз мало труда, ове занимљиве биљке обезбедиће ведрину и унети посебан колорит, што их препоручује љубитељима цвећа и зеленила истанчаног укуса.
Р. Д. Ј.
