Насловна ТЕМЕ ПОВРЋЕ Kornišoni zahtevni za uzgoj, ali daju dobar rod

Kornišoni zahtevni za uzgoj, ali daju dobar rod

262

Kornišoni su prilično zahtevni za uzgoj, jer treba svakodnevno biti u bašti, treba stalno pratiti biljku od kada krene uplitanje u mrežu, kidanje zaperaka. Valja istovremeno raditi prihranu i zaštitu, a posla ima i kada krene berba. To kažu Slađan (44) i Dragana (40) Ljubisavljević iz Krušara kod Ćuprije koji kornišone uzgajaju i za svoje potreba, i za poznatog kupca. Oni se 14 godina bave povrtarstvom jer, kako kažu, to je najprofitabilnija grana poljoprivrede.

Isprobali su mnoge sorte kornišona, ali im najviše odgovara sorta kibria.

– Mi sadimo kibriu jer je otporna na plamenjaču, rodna, ima odličan kvalitet plodova, može da se adaptira na svako područje i prilikom njenog uzgoja potrebna je mala količina hemije. Nema deformacije ploda, nema šupljina u plodovima. Kvalitetni plodovi se mogu koristiti do kasne jeseni kao sveži, ali najčešće za preradu. Naime, mi se bavimo pravljenjem zimnice, a neizostavni deo domaće zimnice su kiseli krastavčići – kaže za „Dobro jutro“ Dragana Ljubisavljević.

Krajem maja seju u čaše

Za uzgoj kornišona bitno je da se ispune određeni uslovi, a to su visoka temperatura, visoka vlažnost vazduha, svetlost i kontinuirano snabdevanje vodom i mineralnim materijama. Takođe je bitna priprema zemljišta.

– U maju se priprema zemljište, pripremaju se špaliri. Buše se rupe, postavljaju stubovi, od pet puta pet, do deset puta deset, stavljaju se vođice, sajle koje drže mrežu i postavlja se mreža. Kornišoni imaju plitki korenov sistem pa zemljište treba da bude fine strukture. Najbolja su peskovita zemljišta, pH vrednosti od 5,8 do 7. Zemlja treba da se izore, istanjira i onda se stavlja đubrivo 8-25-20 ili 15-15-15, a postoje i mikrobiološka đubriva koja su izuzetno kvalitetna. Problem kod tog đubriva je što kornišoni mogu ranije da rode. Mislim da je ipak najbolje da se stavi stajnjak. Krajem maja ili početkom juna, u zavisnosti od vremena, sejemo u čaše. Za tri nedelje se rasađuje u baštu, kada rasad ima 6 listova – objašnjava Dragana.

Direktnu setvu rade početkom jula, i to su kornišoni koje koriste za ličnu potrošnju i za pijacu. Ugovorom sa kupcem je predviđena sadnja iz rasada.

– Kada se radi iz kontejnera, rasađuje se na 25 x 40 ili 60. Ako se radi dvored, 70 cm je između redova. Ako se radi jednored, onda se sadi gušće, razmak je manji. Što se tiče đubrenja zemljišta, jedne godine stavimo stajnjak, a druge godine đubrivo 15- 15- 15. Kada se posadi, zalije se dobro preko sistema kap po kap. Oko četvrtog dana od sadnje radi se prva zaštita lista. Glavni list mora da se zaštiti od bakterija. Treba koristiti preparate na bazi bakra – kaže Dragana.

Direktna setva bolja od rasada

Kornišone treba dobro zalivati i prihranjivati. Od prihrane se koriste vodotopiva đubriva po tabeli, sa koncentracijom fosfora, jer krastavac ima slabo razvijen korenov sistem. Zahtevna je biljka što se tiče vode, brzo dehidrira. U sezoni intenzivnog porasta, znači od polovine juna do polovine jula, zaliva se sa 40 litara vode po metru kvadratnom nedeljno. Prva berba kreće krajem juna. Od setve semena u zemlju do prve berbe treba da prođe 40 dana.

– Više volim direktnu setvu, mada je rizičnija zbog nicanja, jer se biljka bolje ukoreni, bolje prihvati tlo. Za kornišone je bolja plastenička proizvodnja, jer je tu prskanje minimalno. Od dana setve semena, znači direktna setva, brali smo za 28 dana. To je izuzetno brzo. Mi smo radili i plasteničku, i proizvodnju kornišona na otvorenom – navodi Dragana.

– Važan deo uzgoja kornišona je skidanje zaperaka.To se radi 21. dan od kada se biljka primi i uhvati se na mrežu. Mora biljka da se prati kako raste. Kod kornišona se do petog lista ili sprata sve skida. To je visina do jednog metra. Čisti se da ne bi zaperci dotakli zemlju, zbog bolje provetrenosti i da ne bi došlo do plamenjače.

Svaka promena se na listu vidi

– Dok raste biljka mora da se usmerava, da se podigne na mrežu, a brzo raste, 12 cm dnevno. Za vreme berbe, u jednom periodu ujutro beremo, a popodne prolazimo da omotamo. Ako se ne oberu na vreme, kornišoni porastu i gube klasu. Takođe naprave veliki problem jer povuku dosta hranljivih elemenata iz korena i suzbiju novo cvetanje. Po kvadratu, optimalno treba da bude do 12 kg roda. Plastenik 20×5 m sa 6 redova trebalo bi da rodi do dve tone kornišona. Najviše imamo druge klase, jer se ona najviše isplati. Prva klasa ne može mnogo da se ubere. U plasteniku možete da berete do nove godine, ako je dobra godina – kaže ova povrtarka.

Fosfor za cvetanje, kalijum za prave plodove

– Kornišonu je potreban fosfor. Treba koristiti visoko fosforno đubrivo sa malo azota. Kada krene rod, krastavac traži fosfor i kalijum da bi plodovi bili jednaki i pravi. Fosfor podstiče cvetanje, a ako nedostaje kalijum, plod se krivi. Od dana prve berbe treba prihranjivati, preko sistema kap po kap, svaki treći dan. Jednom nedeljno se stavlja azot i magnezijum – kaže Dragana.

Ljubisavljevići ne koriste mnogo preparate protiv insekata. Kornišone napadaju grinje, buve i smrdibube. Koriste laser i grom koji imaju dozvoljenu karencu. Uz svaku zaštitu ide i prihrana preko lista. Zaštita preko lista je protiv bakterija. Svaka promena kod kornišona se na listu vidi – objašnjava Dragana.

Ljubisavljevići kažu da se ovakva proizvodnja, za poznatog kupca, isplati jer on sve finansira, dok naši domaćini ulažu rad što je u ovom poslu mnogo. Jesenju proizvodnju koriste za zimnicu koju Dragana pravi i za koju uvek ima kupce.

Ljubisavljevići uzgajaju i domaću belu tikvicu, koja je najrasprostranjija kod nas. Lako se uzgaja, ukusna je i zdrava namirnica, ne koriste se hemijska sredstva. Ukoliko se to uzme u obzir, ne čudi što je često na trpezi.

-Tikvice se najpre poseju u čaše, i one vrlo brzo niču. Mi koristimo kao podlogu humus i treset. Koristimo i šumsku zemlju, kojoj se doda 10 odsto peska i to se zatim preseje. Kada se pojave dva lista, nakon dve do tri nedelje od sejanja, rasađuje se iz čaše na parcelu. Obično je to zadnja dekada aprila i prva dekada maja, ali zavisi od vremenskih uslova. Mi koristimo veće čaše i mogu dve nedelje da budu u čaši, jer čekamo da bude lepo vreme za sadnju – kaže Slađan Ljubisavljević.

Pre sadnje zemljište treba dobro pripremiti i nađubriti stajskim đubrivom. Takođe se može dodati đubrivo koje sadrži dosta azota koji će pomoći da biljka brže raste i da ima bolji prinos.

-Mi sadimo srednje rane tikvice, isključivo za nas i imamo nekoliko mušterija. Kada se rasadi vrši se tretiranje zemljišta, jer hoće da je napadne rovac. Napadaju ih smrdibube ali ne u proleće, već u septembru ili oktobru, kad se posade kasnije. Čak su otporne i na plamenjaču. Zbog toga što se ne koristi hemija, tikvica može da se proizvodi kao organski proizvod – objašnjava Slađan.

Piše: Jelena Lukić

Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.

Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.

Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.