Насловна АРХИВА КОШНИЦА: Пчела као опрашивач

КОШНИЦА: Пчела као опрашивач

У којој мери ће пчела посећивати цветове зависи од дужине цветања биљака, јачине и удаљености пчелињих друштава од медоносне паше, удаљености воде, климатских услова...

910
Фото: Pixabay

У периоду цветања медоносна пчела у потрази за храном сакупља полен и несвесно га преноси с цвета на цвет. На тај начин учествује у опрашивању цветова, што за резултат има већи принос по јединици површине и бољи квалитет плодова.
Значај медоносне пчеле као опрашивача још више долази до изражаја у засадима где се примењује систем густе садње и тамо где је животни век засада ограничен. У таквим условима свака производна година је важна да би се почетна инвестиција исплатила. Зато је и коришћење медоносне пчеле као опрашивача неопходна мера код већине воћних врста.

У којој мери ће пчела посећивати цветове зависи од дужине цветања биљака, јачине и удаљености пчелињих друштава од медоносне паше, удаљености воде, климатских услова, али и присуства самониклих и медоносних коровских биљака.
У нашим условима кајсија углавном почиње да цвета у другој половини марта или почетком априла. Према наводима стручњака, пчелиња друштва се у засад кајсије уносе када је отворено 5–10 одсто цветова. За постизање великих приноса препоручује се коришћење три до шест јаких пчелињих друштава (с 8 до 10 рамова са пчелама и 5 рамова с леглом) по једном хектару засада. Кошнице са пчелама треба постављати попреко у односу на редове јер ће ефекат опрашивања бити бољи.
Од друге половине марта до прве декаде априла цвета бресква. Постоји мишљење да за постизање високих и стабилних приноса није неопходно уносити кошнице са пчелама у засад. Сматра се да су довољни спонтани инсекти опрашивачи. Једино је за самобесплодне сорте потребно обезбедити два до три пчелиња друштва по једном хектару.

Цветање је најкритичнија фенофаза у годишњем циклусу развоја трешње и од ње доста зависи висина рода. У нашим условима ова врста цвета од почетка до средине априла. Пренос полена обавља се уз помоћ инсеката, од којих је најзаступљенија медоносна пчела. Препоручује се да се пчелиња друштва уносе у засад када је процветало до 10 одсто цветова. По једном хектару распоређује се 2,5–5 пчелињих друштава.

Медоносна пчела посећује и цветове вишње, која у условима наше земље цвета од средине априла до почетка маја. Кошнице са пчелама уносе се у засад дан после почетка цветања. Број пчелињих друштава по једном хектару засада исти је као код трешње.

Овај инсект користан је и за оплодњу цветова и заметање плодова шљиве. Испитивања стручњака показала су да се најбољи ефекат постиже када се кошнице са пчелама поставе у близини стабала на почетку цветања ове врсте. За што боље опрашивање потребно је обезбедити два до три пчелиња друштва по једном хектару.
Најважнији инсект преносилац полена са сорте опрашивача на цветове главне сорте јабуке је медоносна пчела. Она опраши више од 90 одсто цветова јабуке.
У опрашивању ове врсте могу да учествују и други инсекти као што су бумбари, осе, солитарне пчеле и лептири. Према наводима стручњака, пчела у једном минуту може да посети 10 цветова јабуке. По хектару се распоређује два и по до пет јаких пчелињих друштава. Препоручује се да се половина уноси у засад када је 10 одсто цветова процветало (рачунајући два и по друштва по једном хектару), а друга половина за време пуног цветања (додатно оптерећење од 2,5 друштава по хектару). Уношењем друге половине друштава у засад уносе се нове пчеле које нису научиле да нектар узимају са стране цвета. Од другог уношења пчела у пуном цветању до краја цветања знатно повећава и активност пчела у њиховом раду између редова у засаду.

Све сорте крушке (са ретким изузецима) потпуно су или практично самобесплодне. У преносу полена учествује велики број инсеката, а главну улогу има медоносна пчела. Сматра се да ова воћка нема „атрактиван“ нектар и да се најбољи ефекат опрашивања постиже када се пчелиња друштва у засад уносе сукцесивно.
За постизање адекватног опрашивања дуње потребно је једно пчелиње друштво по хектару код самобесплодних, односно просечно 0,5 друштава по хектару за самооплодне сорте.

И јагода захтева опрашивање инсектима. У супротном, многи плодови биће деформисани и принос смањен. На хектар засада потребно је просечно једно и по до два пчелиње друштво.

Медоносна пчела је важан инсект преносилац полена и код малине и купине. Поред тога, позитивно утиче и на правилан облик и масу плода. За опрашивање малине треба употребити више од две и по кошнице са пчелама по једном хектару. За опрашивање купине треба такође употребити више од две и по кошнице са пчелама по једном хектару.

ГРУПНИ РАСПОРЕД КОШНИЦА

Кошнице са пчелама треба распоредити у мале групе, најчешће од три до пет кошница. На тај начин се обезбеђује да пчеле излетом покрију целу површину. Групе кошница треба постављати у цик-цак распореду, што је знатно боље него да се налазе на једном месту. У условима када се кошнице не могу сместити унутар засада, ваљало би да буду постављене низ ветар, тако да мирис цветова биљке доспе до пчела. Места која су осунчана током јутра, потом оцедна (сува) и она која су заштићена од јаког ветра, треба да подстакну максималну активност пчела радилица.

С. Малиновић

Добро јутро број 539 – Март 2017